Film Sunčanica – Dve vojske – Belogardejci i Crvena armija. Dve žene – Verenica i strankinja. Dva broda – nekadašnji parobrod u svom sjaju i sadašnja barža u svom sivilu. Između njih „Sunčanica“. Poručnik u bunilu od ljubavi i rata.
Poraz jedne vojske u Građanskom ratu i njen poraz nakon rata. Odricanje od epoleta, odricanje od priznanja za hrabrost. Dozvola da oni koji ne prihvataju novu vlast napuste Rusiju. Nova vlast koja se plaši reči nedelja (vaskrsenje) i zapažanja da komunizam kao i hrišćanstvo propoveda jednakost.
Mladi vojnik koji silno želi zajedničku fotografiju i koji isto tako silno želi da živi. Pukovnik Tumanov koji zbog svojih želja i principa umire od srčanog udara. Baron Levicki sa svojim psom i koferom punim duvana. I među njima nekada zaljubljeni poručnik koji se neprestano pita „Kako se sve to dogodilo?“.
Čemu sve ovo? Sazrevanje uz književnost i učenje jezika. Poklanjanje znanja vojsci. Čitanje Dostojevskog i Gogolja. Čemu? U novom državnom uređenju pravopis nije važan.
Nekoliko godina ranije isti onaj poručnik putuje parobrodom. Zaljubljen u lepu nepoznatu devojku. Plava marama. Gospođa Tatjana, njena deca i muž stranac. Devojčice koje se prepiru da li su videle Čehova. Mađioničar i sat.
Iskrcavanje u nepoznatom mestu i potraga za lepom strankinjom. Telegraf bez adrese. Fotografski izlog i škola gde se uči pevanje. Prijateljstvo sa dečakom koji voli da posmatra brodove.
Između ova dve stvarnosti kreće se film „Sunčanica“, baš kao i poručnik. Prošlost okupana svetlošću i ljubavlju prema nepoznatoj devojci. Sadašnjost sumornih boja u kojoj više ništa nije važno. I sat kao tačka susreta.
Nikita Mihalkov u svom filmu, nastalom po motivima dela Ivana Bunjina prikazuje paralelno prošlost i sadašnjost. U ulozi poručnika je mladi glumac Martinš Kalita, a u ulozi neznanke Viktorija Solovjova, prvi put na filmu. Miloš Biković u ulozi barona Levickog na kraju filma vodi značajn dijalog sa glavnim junakom. „Sunčanica“, baš kao i njeni likovi neprestano postavlja pitanje: „Zašto?“ i „Kako se sve to dogodilo?“.
