“Osećaj slobode i istinskog zadovoljstva koji nam pruža joga, budi u nama sve veću želju i potrebu da delujemo dublje u skladu sa prirodom, da povećamo sopstveni životni kapacitet.” – Martina Tripković
S obzirom na to da predstavlja fizičku, mentalnu i duhovnu disciplinu koja za cilj ima postizanje i očuvanje duševnog mira, joga, nastala u drevnoj Indiji, postaje sastavni deo mnogih filozofija. Imajući za cilj smirivanje promenljivih stanja uma, mnogi učitelji su je koristili kao sredstvo otkrivanja sopstvenog bića.
Danas se termin joga povezuje sa sistemom fizičkih vežbi, i kao takva postaje popularna sredinom ’80-tih godina u zapadnim državama. Istraživanja su pokazala da je kod ljudi koji je praktikuju primećeno kako muskulatorno, tako i mentalno poboljšanje. Mnoge studije se bave utvrđivanjem efekta koji ima kao pomoćno sredstvo u lečenju bolesti poput kancera, šizofrenije, astme i srčanih smetnji. Utvrđeno je da ublažava zdravstvene probleme, redukuje stres i podstiče kičmu da zadrži pravi položaj tokom svakodnevnih aktivnosti. Koristi se kao kompletan program fizičkih vežbi koji se može primenjivati i kao fizikalna terapija.
Istraživanja su pokazala da su ispitanici imali bolje kognitivne sposobnosti nakon svega dvadeset minuta vežbanja. Posle ove misaono-fizičke discipline, oni su brže i tačnije obrađivali informacije, iste zadržavali i unapređivali. Ovi podaci pokazuju da joga nije samo besciljno ponavljanje jednog pokreta, već i da bitno utiče i na čovekovu psihu.
Ali, zašto je tako?
Skoro magičan efekat koji joga ostavlja na telo i um čoveka, može se objasniti brojnim faktorima.
Najpre, disanje i meditativne vežbe koje je prate utiču na umirivanje tela i uma pri čemu se negativne misli otklanjaju, dok je pažnja jogina, praktikanta joge, usmerena na telo, držanje i disanje. Kako joga umanjuje stres i anksioznost, tako se i samosvest praktikanta povećava, s obzirom na to da je prilikom vežbi posvećen isključivo sebi, svom disanju i mislima.
Mnogi su svedočili o pozitivnom dejstvu koje ima joga, govoreći da menja čovekovu dotadašnju svest, da ih čini spremnim na sve poteškoće na koje mogu da naiđu, pomaže u otkrivanju sebe i postizanju mira. Pomaže i u gubitku telesne težine, boljem spavanju, redukovanju stresa. Praktikant je prinuđen da u toku prakse isprazni um i fokusira se samo na sebe, svoje telo i disanje. Imajući u vidu da zateže abdominalne mišiće, on poboljšava držanje i ravnotežu.
Uklanja bol u leđima i ukočenost. Isto tako poboljšava koncentraciju i memoriju, a skorija istraživanja su pokazala i da pomaže u prevenciji i lečenju Alchajmerove bolesti i osteoporoze. Jedna od zanimljivosti jeste i ta da joga bitno utiče na jačanje imunog sistema.
Mnogo bolje od vakcine protiv gripa, zar ne?
S obzirom na to da je moguće praktikovati jogu i van joga-studija, u parku ili kući, cela porodica je može raditi zajedno.
Vremenom se pojavljuje sve više različitih varijanti joge, što omogućava pronalaženje onog tipa koji vam najviše odgovara, pritom se ne ograničavajući na samo jedan. Veoma je bitno pronaći dobrog instruktora, kako ne bi došlo do povreda, a na naprednijim nivoima se mogu koristiti DVD ili jutjub snimci kao njegova zamena. Neki od najpoznatijih joga-instruktora danas su Šarlot Dodson, Loren Ekstrom, Trevis Eliot, Ester Ekhart (osnivačica Ekhart joge), Mendi Ingber, ali i mnogi drugi. Ljudi sve više uviđaju njen značaj, pa nije čudno što ima toliko različitih pravaca i instruktora.
