STUDIRATI PSIHOLOGIJU kao i sve u životu ima svoje prednosti ali i svoje mane. Sada kada je ostalo još desetak dana do mog upisa u četvrtu godinu mogu da kažem da je bilo perioda i kada sam bila srećna što studiram psihologiju, ali da je bilo trenutaka kada sam govorila samoj sebi – ,,Andrea, šta ti je ovo trebalo?”.
Ovo drugo mi je dolazilo u misli zbog pritiska koje zvanje psihologa sa sobom nosi. Pritisak se odnosi na sve što ljudi očekuju od tebe, samim tim što studiraš tu nauku, nauku ljudske duše, rešavanja problema i kako poneki laici misle ,,čitanja misli”.
Studiranje psihologije možda ne omogućava čitanje tuđih misli, rešavanje problema svakog pojedinca koga sretnete, ali dovodi do spoznaje nečeg najbitnijeg – omogućava nam da spoznamo sami sebe.
Samospoznaja dovodi do lakšeg razumevanja drugih što predstavlja osnovu kasnijeg daljeg usavršavanja za sve one psihologe koji žele da se bave psihoterapijom.
Veštine i osobine koje bi trebalo da ima psiholog:
-Završene studije psihologije
-Samostalnost
-Odgovornost
-Emotivna zrelost
-Komunikativnost
-Osećajnost
-Elokventnost
-Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja
Glavne metode psihologa su:
-Samoopažanje
-Opažanje u prirodnim uslovima
-Anketno ispitivanje
-Proučavanje slučajeva-istraživanja
-Eksperiment
Odgovornosti psihologa:
-Merenje psihičkih osobina i karakteristika pojedinca i grupe
-Proučavanje čoveka pri namerno izazvanim reakcijama
-Proučavanje patoloških oblika ponašanja
-Proučavanje potisnutih konflikata u objašnjenju ponašanja
-Intervjuisanje i testiranje mentalnih sposobnosti
-Razvijanje metoda radne uspešnosti
-Obrada podataka statističkom analizom
Oblasti u kojima psiholozi nakon završenih osnovnih akademskih studija mogu da se usavršavaju su:
-Klinička psihologija
-Psihologija ljudskih resursa
-Psihologija obrazovanja
-Istraživačka psihologija
-Psihoterapija i savetovanje
STUDIRATI PSIHOLOGIJU
Ukoliko vidite sebe u ulozi psihologa i želite da se bavite ovim zanimanjem, potrebno je da završite osnovne akademske studije koje kod nas traju četiri godine, ukupno 240 ESPB-a, posle kojih se dobija zvanje diplomirani psiholog. U inostranstvu su stvari malo drugačije, a informacije o uslovima upisa i samim studijama možete pogledati na linkovima ispod.
Univerziteti psihologije kod nas:
–Filozofski fakultet u Beogradu
www.f.bg.ac.rs/psihologija
–Filozofski fakultet u Nišu
www.filfak.ni.ac.rs/studije/master/psihologija
–Fakultet za medije i komunikacije u Beogradu
www.fmk.singidunum.ac.rs/smer/osnovne-studije/12-psihologija/
–Filozofski fakultet u Novom Sadu
http://psihologija.ff.uns.ac.rs/
Neki od fakulteta psihologije u inostranstvu:
-Studije psihologije u Beču:
https://www.univie.ac.at/en/
–Studije psihologije u Lajpcigu
www.uni-leipzig.de/~psycho/home_eng.html
–Psihologija u Bernu
www.psy.unibe.ch/content/index_ger.html
–Studije psihologije u Milanu
http://www.unimib.it/go/45090/Home/English/Academic-Programs/Psychology
SREĆNO! 🙂
Što se tiče studiranja psihologije u Milanu, da li je u pitanju studiranje na engleskom?