Sa vama ćemo podeliti savete i pokušati da razotkrijemo tajne koje proces apliciranja za inostrane stipendije sa sobom nosi, kao i šta je ono na šta treba da obratite pažnju. Hajde da počnemo!
Nesumnjivo si makar jedanput pronašao stipendiju koja ti se učinila savršenom prilikom za sticanje novih znanja i iskustva. Međutim, čitajući uslove pojavio se crvić koji te je odagnao od plana da se prijaviš – možda strah od (ne)znanja engleskog jezika, zahtevna aplikacija sa pitanjima na koja ni sam nisi siguran da li znaš odgovor, ne tako visok prosek, izazovan proces sa nekoliko eliminacionih krugova, strah od intervjua. Toliko je toga što stipendije čini nedostižnim, zar ne?
Najpre, iako svaka stipendija, praksa ili sličan vid edukativnog programa ima svoje specifične uslove, ono što predstavlja možda najveću zabludu, a ujedno i jedan od razloga zbog koga mnogi i ne pokušavaju da se prijave, jeste mišljenje da je prosek ocena taj koji je odlučujući. Da, gotovo uvek će biti kandidata sa većim akademskim dostignućima. Mi smo nekako navikli da se tokom školovanja vrednost učenika, a kasnije i studenata ogleda u njegovom proseku i rangiranja se uglavnom vrše na osnovu ocena. Međutim, inostrane, a naročito američke stipendije veoma neguju značaj vannastavnih aktivnosti, svestranost i ono čime se studenti bave izvan učionica. Uspeh jeste važan, ali najčešće ne i odlučujući faktor već samo jedna od stavki u aplikaciji.
Kada je reč o vannastavnim aktivnostima, to može biti tvoja ljubav prema nekom sportu, plesu, jezicima, volontiranju,… Svako iskustvo se ceni – čak i ono na koje nikada ne biste pomislili. Na primer, moje prvo volontersko iskustvo podrazumevalo je skupljanje loptica na teniskim mečevima. Vršnjaci bi se slatko nasmejali čuvši šta je bilo moje zaduženje, međutim na jednom intervjuu baš je to zapalo za oko HR menadžerima. Činjenica da sam dobila ulogu kapitena i vodila tim od šestoro vršnjaka koje nisam poznavala, oni su videli kao dobar primer sticanja veština ne samo potrebnih za rad u timu, već i liderskih.
Prijavni formular i dokumentacija – šta možeš da očekuješ?
Prijavni formular pored osnovnih podataka o tebi, tvojoj akademskoj pozadini i dosada stečenom iskustvu uglavnom podrazumeva i pitanja na engleskom jeziku od kojih jedna zahtevaju odgovor u vidu par rečenica, druga u jednom pasusu, dok neka pak zahtevaju opširniji, u formi eseja. Ono što je važno da imaš na umu jesu ograničenja u pogledu dužine, to jest broja reči. Napiši najpre okvirnu verziju, a onda iščitaj i prepravi sve ono što ti se ne čini prikladnim. Najbolje je da aplikaciju nakon popunjavanja ostaviš da “prespava”, a onda sutradan ujutru ponovo pročitaš i bistre glave napraviš izmene. Veoma je važno da ostaneš u zadatim okvirima. Jasno i koncizno iskazivanje svojih misli jedna je od veština koja se izuzetno ceni ne samo u akademskom, već i poslovnom svetu i nešto što nesumnjivo treba da nastojiš da usavršiš.
Ono što se u najvećem broju konkursa navodi kao potrebna dokumentacija su transkripti ocena i pisma preporuke. Pritom pisma preporuke mogu biti dvojaka – akademsko, odnosno pismo preporuke od profesora i drugo koje treba da napiše neko iz organizacije u kojoj si volontirao, kompanije u kojoj si bio na praksi i slično. Kada je reč o akademskom, najbolje je da pronađeš nekog profesora koji te poznaje, kod koga si se istakao radeći neki projekat, pišući seminarski ili dobio visoku ocenu na ispitu. Profesori uglavnom imaju iskustva sa pisanjem pisama preporuke, tako da je na tebi samo da pojasniš o kakvom konkursu je reč i šta je ono na čemu se njegove vrednosti baziraju.
Zadatak da predstavite sebe, bilo u pisanoj formi ili na intervjuu, složićete se da predstavlja veliki izazov. To učini ne nabrajanjem osobina koje smatraš da će se komisiji dopasti, već kroz priču o izazovima koje si savladao, događaju koji je promenio tvoj ugao posmatranja, nekim iskustvima i primerima iz akademskog, radnog ili svakodnevnog okruženja u kojima će do izražaja doći tvoje osobine. Odgovornost, prilagodljivost, upornost neke su od vrednosti koje će sigurno svaki kandidat navesti. Budi svoj, ne strahuj od kreativnog izraza i svoje osobine pokušaj da predstaviš kroz konkretne primere.
Proaktivnost i upornost – izbori se za sebe, pokaži da si motivisan i ne samo šta misliš da će tebi doneti iskustvo, bilo da je reč o stipendiji, praksi ili poslu, već i na koji način ćeš ti doprineti programu za koji se prijavljuješ.
Veruj u sebe i probaj bez obzira na to koliko ti se šanse za uspeh činile malim. Znam da zvuči kao fraza, ali zaista je važno. Svaki proces apliciranja, svaki esej koji napišeš, intervju kroz koji prođeš učiniće te iskusnijim u traganju za ostvarenjem akademskih i karijernih snova i poslužiće kao smernice pri svakom sledećem prijavljivanju na konkurs.
Nadam se da sam ovim tekstom uspela da vam makar malo približim proces prijavljivanja i vrednosti koje se, sudeći po onom što sam dosad iskusila, cene. Naravno, imajte u vidu da su konkursi različiti i mogu se bazirati na najrazličitijim vrednostima. Zato je važno proučiti dobro svaki njegov segment. Srećno!
