Markov svet #1
Mraz je popustio te noći i dok je mesec sa senkama plesao po snegu, na dva kraja sveta, dva početka su lutala, tražeći jedno drugo.
Stajali su jedno naspram drugog, kišna maglovita noć i topli glas koji je rasterivao hladnoću. Spremni za nespremnost. Nespremni za spremnost.
Imao je taj jedan oblak u koji je trpao sve ono o čemu više nije želeo da misli, a onda, onda ga je jednog dana iz tog oblaka pogodio grom.
Trava spržena ledom krckala je pod njegovim cipelama. I dok je nakvašena jakna postajala preteška, januar je vodio na put čoveka bez puta.
Okej. Zvanično sam prsao!
Dobro. Oprašta se. Zbog januara…
Koliko se samo promenio. Devetnaest godina budio je u meni najlepše uspomene, a danas budi ispitni rok.
Previše brzo prolaze ovi spori dani i sve mi je dalje ono što želim da mi bude bliže, a moji koraci su sitni, a sve svoje dam da ih napravim.
Vraća mi se u srednju, bar na kratko. Prepisuje mi se domaći. Škripi mi se kredom po tabli. Biva mi se izbačen sa časa.Vraća mi se ono vreme kad sam imao nekog kome je moj osmeh popravljao dan. Zbog tog nekog sam se i smejao. Iako su ljudi bili užasni, iako sam jedva čekao da odem.
…
Bio je to samo još jedan dan proveden u čitaonici. Stanje ispitnog šoka.Već sam i zaboravio kada sam postao ovakav robot. Spržen mozak od statistike i oči uprte u prozor sami su donosili zaključke koje bi kad-kad prekinula Mikijeva rečenica Šta si se zamislio?
Kakav bi to dan bio kad bar jednog jutra ne bi pomislio na ono o čemu misliš baš svakog? Odvikavanjem od nečijeg prisustva je navikavanje na to da nije tu. Ne, nisam birao. Dozvolio sam da budem izabran. I tu počinje sav moj zajeb.
Da li sam ikad dobio koliko sam dao i da li sam ikad dao koliko sam dobio?
Život je berba, ne borba. Berba svih lepih stvari koje ovaj život nudi. Borba postaje onog trenutka kada neko želi da ubere isto što i ti.
Neki krajevi počnu mnogo ranije pre nego zaliče na kraj. A onog trenutka kad počne da mi preskače srce zbog nerviranja, shvatim koliko ne umem da živim. A ja živim kao neko ko je zdrav, a nije. Kao neko ko je bezbrižan, a nije. Kao neko ko je apatičan, a nije.
Teši me činjenica da nedovršenu priču i kad smestiš u prošlost, ona nekako nađe put do sadašnjosti.
Samo mogu da poželim sreću dragim ljudima, koji su pristali na nešto, jer su izgubili bolje, jer se plaše da ne mogu bolje ili da to neće naći.
I baš kad pomisliš da misli ne mogu još više da se zakomplikuju, pristigli sms te razuveri.
Spremaj se polako, odgovorili su.
Početkom februara potpisuješ ugovor!
Zovem te kasnije.
