Sumnjivo lice u režiji Vojkana Arsića premijerno se izvodi 27, 28. i 29. juna u Mikser house-u. U izvedbi: Branislava Trifunovića, Jelene Bogavac, Isidore Simijonović, Predraga Vasića, Marka Panajotovića, Đorđa Živadinovića Grgura, Uroša Novovića, Aleksandra Jovanovića i Aleksandra Vučkovića. Dramaturškinja, koja je odgovorna i za urnebesne songove – Milena Bogavac. Scenski pokret: Andreja Kulešević, a originalna muzika: Irena Popović Dragović. Produkcija: Centar E8, Mikser Haus, Nušićijada Ivanjica.
Sumnjivo vam je još jedno Sumnjivo lice? Ali se bar nadate da ćete se odvaliti od smeha?
Pazite da se ne zagrcnete na premijeri. Ne od smeha. Od šoka. Jer, volimo šokantno? Igramo prljavo. Tako se to danas radi. Da blješti i trešti. Tako i ovde počinjemo.
Ali polako sa prenagljenim zaključcima.
Ovo je Sumnjivo lice mladih i inovativnih. Njhov stvaralački proces je drugačiji, postdramski gde je tekst tek polazište za uzbudljivu igru raskrinkavanja konvencija putem umetničke reciklaže najboljeg iz tradicije. Baciće novo scensko svetlo na jednu već okoštalu pozorištnu tričariju, na šta je Nušić spao. I oni udahnuće mu čestice našeg urbanog i haotičniog života. Tekst predstave je „abdejtovan“ , scenografija i kostimografija „ažurirani“, a gluma dvostruka – oni su i „u liku“ i van njega, komentarišu bizarne birokratske pojave i fenomen vlastoslašća.
Humor, nije baš „onaj stari”. Vrcava ironija kojom se prikazuje kompilacija užasa naše javnosti – izjave kakvog lokalnog stranačkog dripca, blamove visokih državnih funkcionera, biseri rijaliti zvezda padalica – način je da se humorom ali i umom rvemo sa svim prostaklucima u njihovom najsjajnijem izdanu.
Autori predstave se ne rugaju. Ne pojednostavljuju ali iznose na scenu „naš prljav veš”, „bez srama”. Poigravaju se treš žanrom šou-programa, senzacionalističkom svešću modernog gledaoca. I u tom hororu košmarne stvarnosti, ne prežu da „uprljaju ruke” njenim sredstvima. Naposletku, nekultura se kulturom izbija. Pokušavaće da pronađu izlaz iz ćorsokaka u kom tabamo evo vek i kusur – otkad nam je Nušić dijagnostifikovao sve naše bubice. I da ih zgaze, teatralno i konačno.
Ovo je komedija čiji je cilj da prestanete da se smejete. Želi da vam lupi jedan lakrdijaški šamar da biste se otreznili. I shvatili – Nušić nije naša dvorska budala. I mi moramo da prestanemo da izigravamo urnebesne gliste. Nušić je klasik i vreme je da ostane klasik. A ne da se povampiri svako malo. Ta fora više nije smešna. Kulturno sahranimo Nušića i nastavimo dalje.
Nije šala, časna masonska.
Učesnici predstave napisaće pogovor koji je prvi put u istoriji “fidbek” Nušiću i preuzimanja odgovornosti. Zeznuli smo. Ne da ništa nismo naučili od Nušića, nego smo ga još i sveli na srpdnju. Onaj koji je imao plemenite ciljeve da nas kurtališe, postao je oličenje našeg kurtoaznog mentaliteta. Priznajemo sve – Eh, kako je Nušić bio pametan, tako je isto i sad. – ali teram po svome. Vreme je da s uzmemo k pameti i konačno procedimo:
Izvini Nušiću.
Branislav Trifunović: Ja već godinama nekako razmišljam o tome kako Nušić posle svog ovog vremena nije više komediograf, čini mi se sve to što je napisao posle tih sto i nešto godina više uopšte nije smešno. Jer kao narod i nacija ništa nismo shvatili šta je Nušić hteo da kaže. Mislim da je ovo Sumnjivo lice jako važno jer upravo ono govori o nama samima pre svega, koliko ne želimo da učimo od ljudi koji su nam toliko važni i bitni u našoj istoriji.
Ovo „Sumnjivo lice” je nešto osavremenjeno tako što smo ga „abdejtovali“ na današnje vreme. Mislim da je važno da se „Sumnjivo lice” ne igra više u onim kostimima iz 19. veka, nego da se igra onako kako bi ga danas verovatno i sam Nušić danas napisao.
Sumnjiva: Nevena Milojević
