Svog današnjeg sagovornika sam upoznala na izložbi „Srbija iz ugla jednog Amerikanca„. Dok smo se divili fotografijama, on je na brzinu u sveščicu skicirao jednu od njih, a ja sam stajala zapanjena brzinom i preciznošću kojom je to uradio. Kasnije sam kroz razgovor saznala da je umetnik, da je izlagao slike i takmičio se i pomislila da je svakako svojim radom i trudom zavredeo mesto u našoj rubrici MOJ(I) IZBOR(I).
Osim svog talenta koji je na mene ostavio jak utisak, mladi umetnik Luka Ličina, me je zapanjio i svojim godinama rekavši ih u uvodnoj rečenici.
– Ja sam Luka, imam 18 godina, živim u Beogradu i idem u srednju školu.
Samo 18 godina, a tako lepo crta i imao je svoje izložbe! Čime se baviš u slobodno vreme?
Imam razne hobije i većina njih je u vezi sa umetnošću. Svoje slobodno vreme najviše koristim za slikanje, crtanje i njihovo usavršavanje.
Ti si uspeo da svoj hobi pretočiš i u izlaganje svojih radova i takmičio si se. Koja nagrada ti je najdraža?
Najdraža mi je nagrada koju sam osvojio kada sam imao 10 godina. Predstavljao sam našu zemlju i Evropu na međunarodnom likovnom takmicenju u Alžiru 2006. godine. Tema tog konkursa bila je „Pustinje i širenje pustinje“ i održavala se na Međunarodni dan zaštite životne sredine u Alžiru čiji je sponzor bila „Nacionalna Geografija Junior“.
Kako je došlo do toga da učestvuješ na tom takmičenju?
To mi je bio prvi broj „Nacionalne Geografije“ za mališane koji sam kupio i dok sam čitao, naleteo sam na poziv za to takmičenje. Želeo sam da probam i imao sam jasnu ideju o tome šta bih slikao. Mama se složila i zajedno smo poslali rad u zadnjem terminu, ali se ipak isplatilo.
Kakav je bio osećaj za jednog mališana da predstavlja našu zemlju i Evropu na jednom tako velikom takmičenju?
Poseban. Tamo sam imao priliku da upoznam druge kandidate koji dolaze iz različitih zemalja i bio sam pun utisaka. Takođe, značilo mi je kao podsticaj da treba i dalje da nastavim da se bavim umetnošću. I na neki način, dao sam doprinos našoj zemlji.
Gde pronalaziš inspiraciju?
Po uzoru na velike majstore, trudim se da zapažam sve ono što se dešava oko mene, svaki detalj i svaki pokret koji pravi malu sliku. Nekad koristim simbolična značenja da bih preneo neku misao ili osećanje, ali najviše volim kada se oslonim na prirodu i njene zakone koji su osnova za likovnu umetnost.
Koji veliki majstori su ti uzor i imaš li omiljenog slikara?
Naravno, moj veliki uzor je Leonardo da Vinči. Umetnik koji je izuzetno doprineo razvoju umetnosti i nauke. On je jednostavno bio univerzalni genije. Ne samo da je bio jedan od najvećih slikara svih vremena već je bio i izvrstan vajar i arhitekta. Kod njega mi se najviše sviđa to što je težio savršenosti primenjujući matematiku u svemu što je radio. Takođe, tu je Dali i njegov način razmišljanja, Dore…
Osim slikarstva, oprobao si se i u drugim granama umetnosti, npr. u filmu. Koju ulogu si imao u tom iskustvu?
Film je bio školski zadatak na slobodnu temu. Pošto se to vreme poklopilo sa poplavama koje su zahvatile našu zemlju, dobio sam ideju da napravim mali dokumentarac. To je bio potpuno novi način da iskažem svoje razmišljanje kroz jasnu ideju i koncept koji sam imao. Film pruža jedno posebno iskustvo tako što ga gledamo i slušamo i imamo umetnikovu viziju u glavi i ono što je on hteo da kaže. To je bilo dragoceno novo iskustvo i sigurno ću nastaviti da se bavim i njime.
Za kraj, pošto je naš PORTAL MLADI namenjen uglavnom populaciji tvojih godina (ali ne i samo njima), šta bi poručio svojim vršnjacima?
Verujem da mnogi imaju različita interesovanja i zato neka slobodno prate ono što ih vuče i što ih ispunjava. To ne mora da bude umetnost, bitno je da se usavršavaju kako bi bili zadovoljni onim što su postigli i što će tek postići.
Luka će nastaviti da slika i izlaže, a mi ćemo, kao i uvek, biti tu da sve to ispratimo i da ga podržimo.
Autorka: Anđelija Anđelić
