Posetili smo jedan od prvih u čitavom nizu događaja u Kolarcu pod naslovom Kolarac Take Over. Srdan Golubović, Katarina Mutić i Marko Grba predstavili su svoje studentske filmove (Priče na rez) i pritom diskutovali o autorstvu, stvaralačkom procesu, značenju publike i celokupnoj misiji koju stvaranje filma zahteva.
Projekcija počinje, Prvi je film ,,S one strane nemira„, autor Srdan Golubović, drugi film nosi naziv ,,Trojka“ sa specijalnim učešćem Bate Živojinovića. Zatim slede filmovi Srdanovih studenata, ,,Leto bez meseca„, autor Stefan Ivančić, ,,Snupi„, autor Marko Grba i na kraju film ,,Žurka je večeras“ autorke Katarine Mutić.
Nakon završenih filmova reditelj Srdan Golubović i njegovi studenti pokušali su publici da približe svoje viđenje stvaralačkog procesa sve to pod koordinacijom Nine Džuver. Otvorila su se pitanja autorskog stava, autorskog pečata, koliko je publika kao recepient bitna za sam pravac stvaranja, koji je to novi pravac srpskog filma i kakve estetske okosnice on ima. Razmatralo se i o žanrovima, koliko društvene i socijalne okolnosti utiču na autora tokom stvaranja filma, ali i o oblicima bunta.
Srdan Golubović je bio ljubazan pa nam je odgovorio na pitanja koja smo pripremili za njega.
– Vaš stav o mladima u Srbiji i njihovoj kulturnoj osvešćenosti. Šta prema Vašem mišljenju treba zadržati a šta promeniti?
Mladi su kulturno osvešćeni onoliko koliko im sredina daje kulturnih sadržaja. Teško je očekivati da osvešćenost mladih bude iznad nekog nivoa koji sredina nudi. Ja nemam previše dodira sa studentima sem sa studentima na Fakultetu Dramskih umetnosti, oni se bave umetnošću, to je specifična stvar i oni su vrlo osvešćeni i vrlo zainteresovani za ono što studiraju i čime se bave. Mislim da sredina ne nudi mnogo prilike mladima i mislim da nivo kulturne osvešćenosti mladih kod onih koji ne studiraju humanističke fakultete verovatno nije dovoljno visok jer je to pitanja uticaja sredine i kulture koju jedno društvo plasira svojim građanima.
– Problem odlaska studenata iz Srbije, u kojoj meri to utiče na razvoj društva?
To je jedan proces koji ovde postoji jako dugo, od početka devedesetih, i to je proces koji se bio u jednom trenutku na neki način zaustavio ali sada ponovo postoji i on je pre svega vezan za ekonomsku nemoć društva i mislim da to nema nikakve druge razloge osim siromaštva i nemogućnosti zapošljavanja. Mislim da je to pitanje ekonomskog karaktera, a ne kulturnog karaktera društva.
– Šta za vas predstavlja Srđan Aleksić?
Za mene Srđan Aleksić od početka je bio heroj koga sam ja nekako očekivao svih tih godina. Ja sam studirao devedesetih i bio mlad čovek kada se rat dešavao i stvarno sam verovao da postoji neko ko je učinio to što je učinio Srđan Aleksić. Za mene je to bilo jedno strašno saznanje kada sam saznao za njega, sa druge strane je bilo veliko ozdravljenje jer sam saznao da je neko sa tim osećanjem ljudskosti postojao.
– Ko su danas heroji mladima u Srbiji?
Heroji su obični ljudi koji u okviru svojih mogućnosti čine neke velike stvari za sebe, za sebe velike stvari ali i za društvo oko sebe i za svoju sredinu. Danas nema pravih heroja jer postoje ti lažni holivudski superheroji i modeli toga i sa druge strane postoje lažni heroji i zvezde koje ova sredina nameće a sa treće strane postoje oni mali pravi heroji – obični ljudi.
– Dosta spominjete bunt, šta to danas predstavlja i u kom obliku se manifestuje?
Danas bunta nema previše. Stalno ga spominjem. Mislim da je društvo postalo letargično i da smo svi mi postali malo na neki način oportuni i plašljivi. Mislim da to nije vezano za mlade ljude i licemerje. Mislim da su ljudi postali u tom nekom neoliberalnom sistemu uplašeni više nego ikada bojeći se za svoju egzistenciju i da je upravo to tu oštricu bunta otupelo. Ja tu ne optužujem nikoga, smatram da je to pitanje jedne klime koja se isto u društvu kreira a koja postoji godinama i čini sve da se ta oštrica bunta, koliko je to god moguće, otupi.
– Koji je vaš sledeći projekat? Možemo li da očekujemo još neku nominaciju?
Pišem trenutno scenario. To je sve trenutno još uvek u nastanku.
foto izvor: http://www.kolarac.rs
Autorka: Milica Milovanović
