Ministar prosvete Srbije Srđan Verbić izjavio je da bi novi Zakon o visokom obrazovanju trebalo da predvidi i nov način finansiranja visokog obrazovanja, kako bi sistem obrazovanja bio pravedniji i naveo da je potrebno uvesti linearni model finansiranja, koji bi u obzir uzeo i socio-ekonomski status studenata.
„Da bi sistem obrazovanja bio pravedan mi moramo da uračunamo i socio-ekonomski status. To jeste važno. Nije važno samo za učenike iz velikih gradova da studiraju. Važno je za sve. Bez obzira na njihov socio ekonomski status mi moramo da im omogućimo studiranje“, rekao je Verbić na konferenciji za novinare povodom projekta „Ka održivom i jednakopravnom finansiranju visokog obrazovanja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji“ (FINHED).
Verbić je kazao da je potrebno uvesti linearni model finansiranja, na osnovu koga će student „zasluživati veći udeo iz budžeta“ u skladu sa uloženim trudom, sakupljenim bodovima, pokazanim rezultatima i socijalnim statusom.
„Da bi sistem finansiranja bio pravedan ne bi trebalo da zadržimo binarni model da nekome bude plaćeno sve iz budžeta, a nekome ništa“, rekao je on.
Ministar prosvete je rekao da radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju broje više od stotinu ljudi i da je najteže u radnoj grupi koja se bavi finansiranjem.
On je rekao da studenti u većini zemalja jasno znaju koliko im je novca potrebno za studiranje na nekom fakultetu, ali da u Srbiji to nije slučaj.
„Studenti koji su na budžetu nemaju predstavu koliko košta budžetska godina…Ono što prvo moramo da rešimo, i to je jedan od nalaza ove studije, je da ti podaci budu jasni. Niko ne može racionalno da upravlja svojim novcem i svojom budućnošću ako ne zna koliko košta studijski program, koliko se novca izdvaja iz budžeta a koliko novca treba da da sam“, kazao je Verbić.
Verbić je rekao da bi u Zakonu o visokom obrazovanju trebalo ograničiti i broj studenata po studentskim grupama.
Koordinatorka projekta FINHED Nevenka Žarkić Joksimović navela je da se u okviru projekta sveobuhvatno analiziraju postojeći modeli sistemskog i institucionalnog finansiranja, kao i dostupnost i jednakopravnost visokog obrazovanja u analiziranim zemljama.
Ona je kazala da se projekat realizuje u okviru TEMPUS programa EU i da je regionalnog karaktera, kao i da za cilj ima da doprinese efikasnijem, efektivnijem i jednakopravnijem sistemu finansiranja visokog obrazovanja.
U okviru projekta sprovedeno je i istraživanje o socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja EUROSTUDENT.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji postoji visok stepen nejednakosti u pristupu visokom obrazovanju usled socio-kulturnih i ekonomskih faktora.
„Studenti čiji roditelji obavljaju jednostavna zanimanja imaju znatno manje šanse da pristupe visokom obrazovanju“, rekla je predstavljajući rezultate istraživanja direktorka Centra za obrazovne politike Jasminka Čekić Markoviić.
Prema podacima istraživanja, velika većina studenata finansijski zavisi od roditelja tokom studija, dok je procenat studenata koji dominanto sami sebe finansiraju pet odsto.
„Zaposleno je manje od 25 odsto studenata, a udeo zaposlenih studenata je niži medju studentima čiji roditelji nemaju visoko obrazovanje. Po sopstvenoj proceni nešto manje od 10 odsto studenata nema nimalo finansijskih poteškoća, dok isto toliko njih smatra da ima velike finansijske poteškoće“, pokazalo je istraživanje u okviru koga je anketirano 3.991 student.
Izvor: Nova ekonomija
