Srbija – kulturni šok za jednog Amerikanca (Intervju)

U aprilu mesecu otvorena je izlozba  „Srbija – Lepote Balkana – Iz ugla jednog Amerikanca“. Autor  fotografaja  je  Vesli Čenel. Izlozba je predstavljena u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Markovic“  Tim povodom , mi smo mu postavili nekoiko pitanja o izložbi, počecima u bavljanju fotografijom, ali i o Srbiji i Srbima.

PortalMladi: Kada ste prvi put došli u kontakt sa našom kulturom i šta je prvo što ste primetili?

Vesli Čenel: Prvi put sam došao u Srbiju u julu 2004. godine. To je bio zaista drugačiji način života od onoga na šta sam navikao u Americi. Tako da, prvi put kad sam došao ovde, i nije mi se zapravo svidelo. Bilo je vruće, u mojoj sobi nije bilo klime, a ljudi su šetali ulicama kasno i žurke su trajale do kasno u noć, tako da nisam mogao da spavam. A onda sam otišao na ručak sa nekim Srbima i sedeli smo satima, u Americi, ručak je veoma brz. Tako da je to za mene bio pravi kulturni šok.

P: A sada kad Vam neko kaže Srbija, koja je Vaša prva asocijacija?

V.Č.: Pa, očigledno je da se moje mišljenje promenilo od moje prve posete, jer sam bio ovde petnaest puta u poslednjih deset godina. Razlog tome su „bogatstva Srbije“. Ja kažem da su Srbi bogatiji od Amerikanaca, ne u novcu, već u odnosima. Mi Amerikanci imamo mnogo stvari, ali nemamo tako mnogo bliskih veza kao što Srbi imaju. Tako da, to je prva stvar na koju pomislim kad čujem o Srbiji. Čak i danas, kad se vratim, Amerikanci me pitaju: „Da li je bezbedno?“ Ja im kažem: „Ne, nije bezbedno, ješćeš previše i svi će te pozivati da dođeš kod njih ili na kafu.“ Oni nemaju predstavu kako su Srbi divni i ljubazni.

P: Da li je to ono što pokušavate da predstavite na svojim fotografijama i kako ih vide Srbi, a kako Amerikanci? Da li ima nekih razlika?

V.Č.: Da, pokušavam da predstavim lepotu ljudi, zemlje i građevina i stvari koje srpsku kulturu meni čine tako lepom. Mislim da većina zapadnjaka dolazi u Srbiju s namerom da je promeni. Ja dolazim u Srbiju da je poštujem, i razumem, i čujem, i vidim njene lepote. I pokušavam da to razumevanje prenesem Amerikancima da bih im otvorio oči, da vide Srbiju u pozitivnom svetlu i nadam se jednog dana dođu i sami vide njena bogatstva. Ja svojim fotografijama ukazujem poštovanje Srbiji i pokušavam da kreiram razumevanje između moje i vaše kulture i pokažem nam svima da imamo mnogo toga zajedničkog.

P: Koje su sličnosti, a koje razlike između naših kultura?

V.Č.: Jedan mladi pravoslavac mi je jednom rekao: „Vi katolici (pošto su pravoslavcima čak i protestanti katolici) sebe vidite kao Božje oruđe kojim ćete sagraditi i promeniti sve. Mi pravoslavci sebe vidimo kao posude Duha svetoga čekajući Boga da nas ispuni.“ Mislim da je ovo meni objasnilo razliku tako da sam shvatio opuštenost srpske kulture u odnosu na striktnu američku kulturu. Takođe, mislim da su Srbi mnogo povezaniji među sobom i da je to nešto što bismo mogli da naučimo. Mislilm da svi delimo iste životne radosti i patnje. Na zapadu, mi utehu nalazimo u materijalnim stvarima. Vi utehu nalazite jedni u drugima.

P: Kako ste odlučili da se bavite fotografijom?

V.Č.: Mislio sam da mi treba hobi i kupio sam fotoaparat. Ubrzo, ljudi su počeli da me pitaju da izlažem svoje fotografije u kafićima, a onda sam se projavio na nekim izložbama i takmičenjima i izložio svoj rad, te osvojio nagrade. Ubrzo nakon toga, to je postalo više od hobija, pošto sam počeo da fotografišem svašta, napravio studio i počeo da putujem da bih slikao kako bih ljudima pokazao lepotu i doneo razumevanje.

P: Da li imate svoju omiljenu fotografiju i šta ona predstavlja?

V.Č.: Mislim da je gotovo nemoguće jednom umetniku da odgovori na takvo pitanje, zato što mi stalno tražimo perfekciju i eksperimentišemo. Imam nekoliko omiljenih fotografija. Jedna od njih je „Pleši za mene“, koja se može videti na izložbi. Mislim da je to zato što ona pokazuje da sam umetnik koji kameru koristi da stvara umetnost, ne samo fotograf koji ide naokolo i slika stvari za druge ljude.

V.Č.: Putovao sam Srbijom šest godina, prelazeći hiljade kilometara. Nekad bih nešto fotografisao u dogovoru sa nekim, a nekad bih samo iskočio iz auta i pitao ljude da li mogu da ih slikam. Ili bih jednostavno otišao negde i slikao prirodu i zgrade. Mnogi Srbi su mi pomogli i putovali sa mnom, tako da nikad nije bilo te jezičke barijere ako bih želeo da razgovaram s nekim.

P: Da li ste bili u nekim drugim balkanskim zemljama i da li ste primetili neke razlike između tih zemalja i Srbije?

V.Č.: Da, posetio sam BiH, Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju. Mislim da Hrvati više naginju ka zapadu, iako imate zajednički jezik. Crnogorci su slični Srbima, iako se trude da budu različliti. U BiH, senke prošlosti su još uvek prisutne i, iako su siromašniji od Srbije i Hrvatske, imaju dosta lepota tamo. Albanci su takođe siromašni, ali veoma gostoprimljivi, kao i Srbi, i proamerički orijentisani, što je bilo prijatno iznenađenje za mene.

P: Za kraj, šta biste poručili našim čitaocima?

V.Č.: Ne odustajte od svojih snova, budite ponosni na svoju zemlju i kulturu i nastavite da radite na svojim snovima, uprkos ekonomskim i političkim poteškoćama. Pomozite Srbiji da ojača tako što ćete pokazati ljudima bogatstvo vaših odnosa. Život je dug i ne očajavajte, jednog dana vi ćete napraviti neophodne promene samo ako ne odustanete.

Autorka: Anđelija Anđelić