Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje.
Discipline
Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine pre nove ere, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Koplje je bilo napravljeno od maslinovog drveta i bacano u dve discipline:
1. Bacanje u dalj
2. Bacanje u metu
Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, već i ona lakša i kraća, prilagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovna kretanja bila slična današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk.
Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi ni tačna dužina, ni težina njihovih kopalja. Osim toga, Grci su upotrebljavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.
Olimpiske igre
Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. godine u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. godine u Londonu
Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm.
Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj.
Koplje mora biti izbačeno iznad ramena ili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačeno bilo kakvim rotacionim pokretom.
Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.
Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je 600 grama.
Kada je 1984. Uve Hon u Berlinu šokirao javnost hicem preko 100 metara ( 104,80 m), iz bezbednosnih razloga zvaničnici su odlučili da se težite koplja pomeri napred (prema vrhu), što je omogućilo da koplje uvek pada na vrh i smanji tadašnje velike dužina oko 10%. Novi propis stupio je na snagu u 1986. u muškoj, a 1999. u ženskoj konkurenciji.
Rekord – Jan Železni
Prvi svetski rekord u bacanju koplja u atletici, IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Rekorder je bio Šveđanin Erik Leming (60,64).
Trenutni rekord kod muškaraca je 98,48 metara, a postigao ga je Jan Železni iz Češke Republike u Jeni 25. maja 1996.
Kod žena rekord drži Barbora Špotakova takođe iz Češke Republike sa 72,28 metra, a postignut je u Štutgartu, 13. septembra 2008.godine.
