Kraljevski spomenik ljubavi i ujedno i jedna od najlepših građevina sveta – Tadž Mahal u gradu Agri u Indiji, nikog ne ostavlja ravnodušnim. Što zbog izgleda koji svojom siluetom predstavlja zaštitni znak Indije, tako i zbog same priče o njegovom nastanku. Kako ovaj „biser na azurnom“ tlu i posle toliko godina uspeva da fascinira ljude širom sveta?
Ljubavna priča pre svega
Još u 17. veku, Šah Đahan, tadašnji veliki mogul Indije, podigao je ovaj spomenik kao mauzolej, svojoj ženi koja je preminula na porođaju kao dokaz svoje velike ljubavi. Jedan od najznačajnih vladara u to vreme, koji je doprineo velikom kulturnom procvatu Indije, sa samo petnaest godina zaljubio se u godinu dana mlađu ćerku tadašnjeg premijera. Njihov brak je trajao devetnaest godina, a ukupno su imali četrnaestoro dece od kojih je samo sedmoro preživelo. Nažalost posle smrti njegove supruge, Šah je skrhan od tuge proglasio državnu žalost i započeo izgradnju najvećeg i najlepšeg mauzoleja za svoju suprugu.
Raskoš i sjaj izgradnje
Izgradnja mauzoleja je trajala jedanaest godina, a po nekim spisima čak i dve decenije. Šah se u potpunosti posvetio izgradnji ovog objekta i nije žalio novac. U samu izgradnju je bio uključen veliki broj radnika – 20 000 slikara, umetnika, kaligrafa i majstora, a beli mermer koji čini osnovni građevinski element ovog objekta, bio je donet iz dalekih kamenoloma. Mnogi drugi skupoceni materijali poput malahita, karneola i tirkiza, takođe su stizali iz svih krajeva sveta. Sama građevina je simetrična, sa četiri slobodnostojećih minareta, pansionom i glavnom kapijom, a sam objekat čine džamija sa vrtom, koji je uređen u geometrijskom stilu i zauzima skoro 17 hektara. Grobnica je ukrašena različitim cvetnim umecima, a samo jedan cvet se sastoji od različitih vrsta kamenja – čak 60!
Rajski vrt
Raskošan vrt koji je razlog mnogih poseta, sastoji se od širokih mermernih staza i izduženih pravougaonih bazena. Ispunjen je velikim brojem različitog cveća, voća i pticama. Podeljen je na dve glavne pešačke staze u četiri kvadranta, dok je svaki kvadrant podeljen po užim unakrsnim prelazima, tako da se formiraju šesnaest sub kvadranta. Na ukrasnom bazenu nalazi se pet fontana, a ceo vrt se snadbeva vodom iz reke Yamuna. Simbolika vrta se ogleda u tome da je bašta ustvari obećani raj sa drvećem i cvećem. Voda je glavni element vrta i takođe ima simbolično značenje jer teče prema stranama sveta, predstavljajući tako obećane reke u raju. Pravilne linije bazena pružaju pogled na veliku terasu, a samim uređenjem vrta je postignuta duboka perspektiva.
Lepota je u očima posmatrača
Tadž Mahal se smatra jednim od najvećih arhitektonskih dostignuća, posebno u islamskoj arhitekturi. Ritmička kombinacija čvrstih materijala i šupljina, lukovi i kupole sa igrom senki i svetla, samo su neke od lepote ove građevine. On predstavlja sve- i grobnicu i džamiju i dom. Mermer od kog je sagrađen Tadž Mahal je beo u podne, dok se u drugim delovima dana njegova boja menja u zavisnosti od sunčevih zraka. Tako je rano ujutru i kasno popodne, nežno svetle boje zlatnih tonova, a pri sumraku svetloroze do tamnopurpurne. Mnogi ga svoje lepote doživljavaju kao građevinu koja “lebdi“ na nebu.
Za vreme svoje vladavine britanski general Lord Vilijem Bentikt je želeo da rastavi mauzolej, ali zahvaljujući Lordu Kuzonu, izvršena je restauracija ove građevine 1983. godine, Tadž Mahal je svrstan u listu svetske kulturne baštine UNESCO.
