Slava je dan, kojim porodica obeležava prelazak iz paganstva u hrišćanstvo. Grad Beograd, svojom krsnom slavom ne obeležava trenutak preuzimanja hrišćanstva, ali obeležava trenutak preuzimanja svoje slobode. Na Spasovdan, Beograd je postao prestonica i posle mnogo ratnih turbulencija i previranja, uspostavljen je mir. Spasovdan, predstavlja dušnost, spokoj, želju za spasom i večnim mirom, to je ono za čim je tragao i Beograd.
Usled raznih političkih režima koji su protutnjali kroz naš glavni grad, neko vreme slava je bila zaboravljena i zapostavljena. Ponovo, posle dužeg vremenskog perioda, obnovljena je 1992. godine, u početku vrlo uplašeno, a potom sve hrabrije i hrabrije, do svečanih litija, kojima se obeležava danas.
Obeležavanje slave započelo je liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, ljudi su se okupili i krenuli svečanom litijom kroz grad Beograd, koju je predvodio patrijarh srpski Irinej.
Prošli su kroz sam cenatar grada, krenuli su od ulice Admirala Geprata, pa do Terazija, tamo su zastali prvi put i pročitali molitve. Potom su nastavili dalje, da bi konačno stigli do prve kuće grada Starog dvora i tamo uneli sveću i kolač, te ispoštovali sve obrede koje slava nalaže.
Spasovdan je izmamio mnogobrojne Beograđane i njegove prijatelje na ulice, da svi zajedno proslave ovaj dan. Kako poručuju iz gradske uprave, Spasovdan je slava svih Beograđana, bez obzira na versku pripadnost, to je dan kada ovaj grad obeležava svoje vaznesenje, sećanje na despota Stefana Lazarevića i slvanu prošlost našeg grada.
A da je slava, videlo se i po izostajanju tipične nervoze Beograđana kada se zatovre gradske ulice, pa ne mogu ni da pođu, ni da dođu. I vremenske okolnosti išle su na korist celokupnom događaju, te je sunce grejalo sve one koji su želeli da doprinesu ovom svečanom momentu.
