Verovatno ste kao deca pokušavali da dužom žicom spojite dva elipsasta limena poklopca i razgovarate sa drugom osobom na nekoj udaljenosti. Prvi telefonski razgovor se nije puno razlikovao od ove dečije igre, a to ćemo vam upravo i dokazati… Krenimo zajedno u jednu pravu telefonsko-istorijsku pustolovinu.
Aleksandar Grejem Bel bio je rođen u porodici koja je bila fascinirana tonovima. Muška strana porodice, njegov brat, otac i deda, bili su poznati po govorničkim veštinama i besedama, dok su njegova žena i majka bile gluve, što je u velikoj meri uticalo na Belov životni rad. Njegova istraživanja o sluhu i govoru, navodila su ga na eksperimentisanje sa slušnim aparatima, a kruna tih brojnih eksperimenata je nagrada za prvi Američki patent, koju je Bel dobio za pronalazak telefona 1876. godine.
Međutim, Belov revolucionarni izum krenuo je sa greškom (?!) Čitajući tezu o zvuku na nemačkom, koji je loše znao, došao je do uverenja da zvuk može da se prenosi pomoću većeg broja žica. Greška mu je svakako pomogla da kasnije razvije jedan od najvećih izuma – telefon.
U svojim dvadesetim godinama, premestio se u Boston gde je osnovao školu učitelja za osobe oštećenog sluha. Tu je upoznao Votsona sa kojim će se upustiti u istraživanje akustičke telegrafije. Početkom juna, 1875. godine, Votson je slučajno, od velikog broja cevčica koje su se nalazile pred njima, odabrao jednu, i Bel, koji se nalazio sa druge strane žice, čuo je zvuk te cevi. Tada je Belu palo na pamet da je možda ipak dovoljna samo jedna žica, da bi zvuk mogao da se prenosi. Tako je otkrivena preteča telefona, koja je mogla da prenosi samo zvuke slične govoru, ali ne i jasan govor. Ovo ga je podstaklo da radi i dalje na usavršavanju svog patenta. Dobio je patent 7. marta 1876., a tri dana kasnije, 10. marta pokazali su da isti radi. Dok je Votson bio u drugoj sobi, Bel mu je preko piska rekao: „Gospodine Votson, dođite, želim da Vas vidim“. On je primio ove reči i došao je. Prvi telefonski razgovor bio je potpun.
Inspirisan svojim naučnom radoznalošću, Bel je nastavio da stvara druge izume, uključujući i fotofon 1880. Prvi bežični telefon prenosio je zvuk preko svetlosti umesto električnih žica. Ujedno je i predak bežičnih telefona i 80% današnjih telefonskih sistema koji koriste optička vlakna.
Prvi telefonski poziv bio je toliko poznat, da ga je Bel ponovio 1915. u formalnom otvaranju završenih transkontinentalnih telefonskih linija koje povezuju američku istočnu i zapadnu obalu. Podizanjem telefona u Njujorku, Bel je ponovio: „Gospodin Votson, dođite, želim da Vas vidim“. Međutim, ovog puta je Votson odgovorio da bi to trajalo nedeljama, jer je bio na drugom kraju linije u San Francisku.
POZDRAVNA REČ
Pronalaskom telefona postavilo se pitanje kako započeti razgovor. Edison je smatrao da bi telefon trebalo koristiti u poslovne svrhe sa konstantno otvorenim linijama. Postavljalo se pitanje, kako će iko znati da druga strana želi da govori? Predložio je 1877. godine da Hello (Halo) bude poziv koji će se prepoznavati prilikom emitovanja u okolini telefona. Aleksander je predlagao da poziv glasi Ahoy. Uvođenjem prvih telefonskih centrala Hello(halo) je postao standard, pa je isti 1883. godine registrovan u Oksfordskom engleskom rečniku.
PRVI TELEFON U SRBIJI
Prvi telefon u Beogradu instaliran je 1883. godine, samo sedam godina posle Belovog pronalaska „aparata koji govori na daleko“, i to zahvaljujući entuzijazmu, upornosti, pa čak i lucidnosti Pante iz Bogatića, ali je interesantno je da on sam nikada nije dobio telefon.
Prvi privatni telefonski broj instaliran je u domu novinara Ljube Bojovića, tadašnjeg urednika „Večernjih novosti“. Ovu centralu instalirali su i pustili u rad tehničari Gustav Haber-Stari i Mata Jovanović. Direktna telefonska linija Beograd-Zemun i Beograd-Pešta uspostavljena je 1905. godine. Srbija je tada imala 1203 pretplatnika.
Danas, na svakom koraku možete videti da ljudi komuniciraju putem ovog divnog Belovog izuma. Možete li zamisliti šta bi se desilo kada bi se mreža prekinula samo na jedan sat?
