SLATKO OD DUNJA: Pozić

Samo da vam kažem da sam dobro. Okej? Dobro sam sada. Ništa me ne boli, mogu da ustanem, šetkam se i mašem repom.  Fino je, zaista. Tamara, veruj mi fino je. Nemoj da plačeš. Molim te nemoj da plačeš.

Ja samo par reči da kažem i to je to.

Znam da sam vam u poslednje vreme bio na teretu, ali ja nisam to hteo. Nisam, stvarno nisam. Meni nije bilo lako. Nisam mogao da verujem da ja ne mogu da ustanem i da potrčim za komadom pečenice koju mi dajete. To je prosto nemoguće. Osećao sam se bespomoćno, beskorisno. Nisam hteo da mi vi pomažete, dovoljno sam sam sebi bio na teretu.  Izvinite što sam u poslednje vreme bio nepodnošljiv i što sam mngo jeo. Mislio sam ako mnogo jedem, nećete ništa naslutiti. Ali vi ipak jeste. Znali ste koliko mi je loše.

No, dobro, hajde da se sećamo lepih stvari. Ja se evo sećam Fruške gore, sećam se kako me je Meca pazio prošlog leta, kad zamalo nisam umro. To ću ti najviše pamtiti. Hvala ti. Sećam se kako ste brinuli o meni, sećam se kako mi je Nada čistila uši iako znam da mnogo smrde. Dunja, izvini što sam se brisao stalno o tvoj krevet, znam koliko voliš svoju posteljinu, ali bilo mi je slatko da te nerviram. Tamara, ah, Takio. Koliko si ti samo jedno divno biće. Moja nepodnošljivost – samo si ti imala dovoljno strpljenja. Hoću samo da vam kažem da tog dana kad sam došao u Addidas torbi i kad ste me prvo veče izveli u parkić, ja sam znao da sam došao tamo gde treba. U sav vaš haos i svu vašu ludost, došao sam ja, koji je isto tako lud.
Meco, nadam se da sam bio dobar lovac. Ah, bila su to dobra vremena. Bleja, što bi se reklo.
Ja se nadam da se ne ljutite na mene, nisam mnogo gluposti pravio. Nisam ništa grickao, nisam ništa slomio, nisam pokvario nešto. Bio sam jedno dobro kuče, ja mislim, ha? Dobro, moja narav i lucidnost je bila drugačija, ali budimo realni, uklopio sam se dobro. I bilo mi je prelepo. Ne znam, da sam imao katalog neki da biram, ja bih izabrao vas. I stan na Karaburmi i šarenu prostiruku, i šareni povodac, i kuću na Fruškoj Gori, ma sve isto.

Iako ste me nazvali Niko, ja sam stopostotno bio vaš. I uvek ću da budem

Dunja Petković