Prema istraživanju državnih fakulteta, studenti se školuju čak za 136 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja. Mlade često ne prepoznaje tržište rada, pa po završetku fakulteta ostaju bez posla. Ova zabrinjavajuća situacija već godinama sprečava diplomce da stanu u red Nacionalne službe za zapošljavanje jer njihove diplome ne priznaje država koja ih je za to zanimanje školovala. Nepostojeća zvanja poseduje veliki broj studenata.
Tako kroz muke prolaze master profesori predmetne nastave koji po diplomiranju ne mogu da se zaposle ni u jednoj školi, zatim master astrofizičari, master profesori hemije, master farmaceutske medicine. Ovo je samo delić zanimanja koja su tržištu rada i poslodavcima strana.
Diplomci su svoja zvanja dobili po reformisanim prosvetnim zakonima, ali nije oformljen registar u koji treba da budu zavedeni. Taj problem još uvek traje. Neprestano se čeka da zakonske procedure stupe na snagu. Rešenje problema je donošenje nacionalnog okvira kvalifikacija koji bi tačno odredio šta ko sa određenom diplomom može da radi, a da se nepostojeća zvanja transformišu u stvarna i isplativa.
Predlog za dopunu liste zvanja je još uvek otvoren iako je prihvaćen od strane Konferencije univerziteta Srbije(KONUS) i prosleđen Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji po zakonu utvrđuje listu stručnih, akademskih i naučnih naziva. Problem je što se posle bolonjske reforme na fakultetima školuju generacije studenata koje kada diplomiraju ne mogu nigde da se zaposle.
Srbija još nije dobila Nacionalni okvir kvalifikacija(NOK) koji je u izradi nekoliko godina, a svaki ministar prosvete pompezno najavljuje da će uskoro biti gotov. NOK je poslednji put rađen 1990. godine i do danas Srbija funkcioniše sa istim zanimanjima.
Nepostojanje određenih zvanja možemo svrstati u jedan opšti društveni problem koji pogađa sve njegove sfere, od pojedinca u društvu do međusobnih odnosa. Ukoliko nema mesta za obrazovane ljude sa stručnom spremom, kvalifikovane za određenu oblast, naše društvo se razara.
Preduslov za usvajanje novog šifarnika zanimanja je donošenje Nacionalnog okvira kvalifikacija, dokumenta koji u Evropi jedino Srbija nema, a njegovim donošenjem biće rešen problem oko 60000 studenata.
Iako se predviđa ažuriranje ovih dokumenata, u tom poslu se nije mnogo odmaklo.
Zato će diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, scenske arhitekture, biomedicinskog inženjeringa i mnogi drugi biti neprepoznatljivi tržištu rada i oslanjaće se na lične preporuke ili eventualno sreću.
