„Poraz nije najgori od svih neuspeha. Ne pokušati nešto je istinski neuspeh“, kaže Džordž Edvard Vudberu, a mi vam predstavljamo ženu koja je pokazala da za uspeh nikad nije kasno.
Sezaria Evora (port. Cesária Évora), je diva poreklom sa Zelenortskih ostrava. Svoju karijeru je započela spletom nesrećnih okolnosti. Njen otac umire u njenoj sedmoj godini, a njena majka, nekoliko godina kasnije, biva prinuđena da je pošalje u dom, jer zbog nemarštine i siromaštva nije bila u stanju da je izdržava. Sezaria, svoj talenat prvi put pokazuje u domu, gde je počela da peva u horu. Umetnica je već sa 16 godina počela da nastupa po lokalnim barovima. Na početku svoje muzičke karijere pevala je sjudad i bluz.
Prijateljstvo sa kompozitorom Franciskom Havijerom da Kruzom, tvorcem posebnog zelenortskog zvuka – morna, koji je predstavljao mešavinu portugalskog fada i afričkih i brazilskih ritmova, bilo je presudno da Sezaria postane lokalna kraljica morne. Uprkos laskavoj tituli koju je nosila, njen materijalni status i dalje je bio loš, te je bila prinuđena da napusti muziku i posveti se porodici. U tom periodu, diva je obavljala posao domaćice, propila se i drastično promenila svoj fizički izgled prekomernom težinom.
Dolazi i 1985. godina i na nagovor prijatelja, Seze, kako su je od mila zvali, vraća se muzici i kreće na svoju turneju po Portugalu. Nakon ove turneje, njena popularnost i dalje je ostala u okvirima njene domovine, ali upravo na ovoj turneji dolazi do sudbonosnog susreta. Tokom jednog nastupa u Lisabonu, primetio je muzičar Žoze da Silva, koji Evoru nagovara da krene putem Pariza i tamo proba da nastavi svoju karijeru.
Sa 47 godina i fizičkim izgledom koji nikako ne pomaže njenoj karijeri, Sezaria snima svoj album Diva Aux Piedes Nus – Bosonoga diva, sa kog se posebno izdvaja pesma Sodad koja postaje hit na svim francuskim top listama. Reči koje je pevala su možda bile nerazumljive njenoj publici, ali njen setan glas i emocije koje je prenosila, činile su je jednom od omiljenih pevačica. U njenim pesmama svi su mogli da osete saudade – nejasnu i stalnu želju za nečim što ne postoji, a najverovatnije i ne može da postoji. „Saudade u sebi sadrži tugu; to je ono što osećaš kada ti neko nedostaje, ali i dublje od toga. Saudade je ono što mi na Zelenortskim ostrvima osećamo kada neko napusti zemlju“, kazala je svojevremeno bosonoga diva. A ona, odevena vrlo prosto, izgledom koji je pre podsećao na sluškinju nego na divu, pevala je bosa, u ime solidarnosti sa svima u njenoj domovini koji veći deo svog života provedu bosi, jer nemaju novca za cipele.
Njen treći album Mis perfumado postao je svetski hit s prodatih 300.000 primeraka. 1997. godine dobila je tri nagrade “Kora” za najbolji vokal, najbolji album i specijalnu nagradu žirija za zasluge. „Gremi“ je osvojila 2004. za Voz D’Amor. Tokom karijere ukupno je snimila 11 studijskih albuma. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, joj je 2009. godine dodelio orden Legije časti za zasluge.
Godine 1995, na poziv Gorana Bregovića, snimila je pesmu „Ausencia“ za film “Podzemlje“ Emira Kusturice. U Srbiji je nastupala pet puta, poslednji koncert održala je u Sava centru 2009. godine.
Evora je celog svog života bila strastveni pušač. Duvan i alkohol su negativno uticali na njeno zdravlje. Borila se sa dijabetesom, srčanim i respiratornim problemima koji su je prisilili da u septembru 2011. i konačno prekine muzički karijeru. U intervju magazinu Mond je svega nekoliko dana pre smrti izjavila „Izuzetno mi je žao što moram da prekinem sa nastupima zbog bolesti, ali nemam više ni snage ni energije. Moja želja je bila da i dalje pružam zadovoljstvo onima koji su me slušali dugi niz godina. Moram da kažem mojoj publici da mi je žao, ali da moram da idem, više nemam snage“.
Seze je preminula 17.12.2011. godine, u svom rodnom Mindelu, a sahranjena je tri dana kasnije uz najviše državne počasti. Diva nas je napustila, ali nam uvek ostaju njene pesme i njen glas, pomalo melanholičan i promukao, ali samo takav nam može najbolje preneti reči o bolu, stradanju i mukama njenih sunarodnika.
„Mislim da muzika može da pruži utočište. Moja muzika je za mene neizmerno važna, nikada je ne napuštam. Važnija je od svega. Muškarci dolaze i odlaze, jedino ona ostaje“.
