Seks turizam, nevidljiva grana privrede, prikrivena sekusalna ekploatacija ili samo još jedna avantura za znatiželjne.
Turizam je, kao i kao i sve što nas okružuje, prtrepeo određene promene, rastao je, razvijao se i iznedrio nove pravce, pa tako i seks turizam. Ne možemo reći da je to neka inovativna vrsta, ali kako se omča oko ljudske slobode sve više širi, tako i o ovoj vrsti turizma ima sve više reči i sve je prisustnija oko nas. Spisak zemalja koje ulaze u rutu ove neobične zanimacije je poduži, slobodno se može reći da u ovoj vrsti turizma Sunce nikada ne zalazi.
Međutim, ipak se pojedine zemlje izdvajaju i sa ponosom ili ne, nose svoje titule. Trenutna prestonica seks turizma je Laos, država u jugoistočnoj Aziji. Ovu zemlju godišnje poseti tri miliona turista i tako doprinose sa 12% bruto domaćem proizvodu. Ali Laos u ovoj oblasti ima ozbiljne takmace, sa mnogo većom reputacijom. Tajland je za vreme devedesetih godina prošlog veka zarađivao na seks turizmu 27 milijardi dolara, a tada još uvek nije bio veliki igrač.
A šta je to seks turizam uopšte?
Kako kažu autori sajta posvećenog promociji seks turizma, postoje dve vrste. Prvoj vrsti, pripada seks sa lokalnim stanovništvom, koje avanturisti sami pronalaze i to uglavnom ne spada u legalne tokove. Drugoj vrsti, pripada seks sa sekusalnim radnicima, u zemljama gde je prostitucija legalizovana.
Pojam legalizovanosti prostitucije varira od zemlje do zemlje. Naime, u pojedinim zemljama sama prostitucija je legalizovana, ali nije legalizovano podsticanje na istu, te bordeli i slična mesta nemaju zvanične dozvole za rad. Dok neke druge zemlje imaju legalizovane obe aktivnosti.
Kako izabrati pravu lokaciju?
Ako zanemarimo onaj materijalni deo pri odabiru same lokacije, ostali kriterijumi uglavnom zavise od vašeg seksualnog afiniteta. Muškarci obično idu na Tajland, Laos ili na već neke proverene destinacije. Žene, a prema nekim istaživanjima, su to najčešće bogate dame u poznijim godinama, se odlučuju za karibske zemlje i zemlje severne Afrike. Gde će ih čekati izvajani mladići sa skrivenim željama – vizom za bolji život. Lezbejke se najčešće odlučuju za Bankok, Lezbos, Pataju ili Bali, gejevi vole Mikonos, a sve češće se i u susednoj Hrvatskoj organizuju krstarenja za gej parove i svingere.
Tamo gde je to legalizovano, neće se libiti da od toga javno i zarade, pa postoje i čitave ture – Amsterdam ima „Meet the Old Hookers Tour”, Firenca“Seks, droga i renesansa: Samo za odrasle”, a Čarlston u Južnoj Karolini ”The Dark Side of Charleston Walking Tour“.
Ko se upušta u ovu “avanturu”?
Kriterijuma zapravo i nema. Učestvuju svi. Ono što je zajedničko za sve jeste nevoljno priznavanje epiteta seks turista. Retko kada se priznaje pravi razlog posete određenih lokacija. A zanimljiv je i podatak, da je Kostarika zabeležila povećanje mlađih muškara kao seks turista.
A kako to sve izgleda na delu?
Kako navodi sajt za promociju seks turizma, na Tajlandu, to zavisi od toga da li ste sa plićim ili dubljim džepom. Postoje čitavi hotelski kompleksi posvećeni ovoj zanimaciji, gde možete uživati u golfu, šetnji privatnim plažama, pogledu na bazen sa krokodilima, a na samom kraju i u onom zbog čega ste tu – seksu! Devojke u hotelima imaju svoje nastupe, a nakon toga ulaze u publiku, gde će naći nekog veselog turistu. Ili će turista naći devojku, a greškom možda nabasa i na momka, na Tajlandu je sve moguće.
Koliko košta ova vrsta turizma?
Zanemarimo avionske karte, cene smeštaja i ostale sitnice, onaj najzanimljiviji deo ovog puta košta između 20 i 100 dolara, bar kada je u pitanju Kostarika, a cena verovatno varira u zavisnosti od aktivnosti.
Postaviće se i pitanje morala ovakve turističke atrakcije. A pre odgovora na ovo pitanje, treba odgovoriti na jedno mnogo bitnije pitanje. Pitanje legalizacije. Da li će se legalizacijom seks turizma smanjiti trgovina belim robljem i eksploatisanje ljudi za seksualne usluge?Veliki broj seksualnih radnika ne radi svoj posao svojevoljno i dobrovoljno, već zato što su prisiljeni na to. Pored toga, seks turizam može biti i izvor mnogih bolesti, 2007. godine u Bankoku je skoro 20 posto seksualnih radnica bilo zaraženo virusom HIVa.
Ukoliko legalizacija seks turizma omogući da se njime bave samo oni koji žele, da uz to imaju zaštitu države, redovne lekarske preglede i plaćeno socijalno osiguranje, onda i ono prvo pitanje morala neće biti toliko sporno, jer svako sa svojim telom može da postupa onako kako on želi i misli da treba.
