Pročitaj – lista za mesec novembar u znaku je najlepše ljubavne poezije. Ljubav je velika, večita tema umetnosti, koju pesnici, naravno, ne zaobilaze, jer ljubavna lirika je najpotpuniji izraz poetskog senzibiliteta. Sledeći našu listu, prisetite se omiljenih ljubavnih stihova svetskih i domaćih poznatih pesnika.
Plavi čuperak, Miroslav Antić
Mika Antić, pesnik detinjstva i prvih nežnosti, zbirkom poezije Plavi čuperak darovao nam je pesme o prvim ljubavima, snovima i tajnama, o mladosti i odrastanju… Među njima se posebno izdvajaju: “Prvi tango”, “Tajna”, “Snovi”, “Dosadna pesma”, “Plava zvezda”, “Posle detinjstva” i, naravno, “Plavi čuperak”. Zanimljivo je da je Mika ovom zbirkom uveo u poeziju za decu motiv ljubavi, a time i jedno novo tematsko područje. Plavi čuperak je sinonim ljubavi i đačkog doba, kultna knjiga za mlade, koja je odmah po izdavanju doživela izuzetno veliki uspeh. U njoj je ljubav definisana kao tajna, strepnja i izazov. Čitanje ove zbirke je divan način da se prisetite tajnih šaputanja i sanjarenja, stidljivih i smetenih izricanja prvih simpatija, prvih ljubavi, kada ste i sami bili razapeti između bezbrižnih godina i sveta odrastanja. Mika Anić je svojim pesmama o preobražaju detinjstva u mladost pokazao da je ljubav jedna i jedina, da je uvek prva ako je prava.
Sto ljubavnih soneta, Pablo Neruda
Rikardo Neftali Rejes, jedan od najvećih pesnika ljubavne poezije i najznačajnijih autora XX veka, uz to i nobelovac, pisao je pod pseudonimom Pablo Neruda i nazivan je “pesnikomljubavi”, jer ljubav je velika tema njegova poezije, o čemu možda najbolje svedoče njegovih Sto ljubavnih sonata, ali i ljubavne pesme koje nalazimo u drugim pesnikovim knjigama. Stotinu ljubavnih sonata originalno je objavljeno u Argentini 1959. g. i počinju posvetom njegovoj voljenoj ženi Matilde, a podeljeni su u četiri celine: jutro, popodne, veče i noć.
Iako u zbirci dominira osećanje usamljenosti i bespomoćnosti, stihovi otkrivaju telesno iduhovno jedinstvo muškarca i žene, a ljubavna osećanja povezuju se sa prirodom, te se posredstvom smelih slika izgrađuje posebna atmosfera i poseban, karakterističan “nerudijski” pejzaž, u kome se prožimaju priroda i erotizam. Za pesnika je ljubav jedini smisao života i jedino utočište. Nerudina ljubavna poezija jeste njegova najintimnija ispovest…
Pablo Neruda „Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove“
Govori tiho, Desanka Maksimović
Govori tiho.
Drveće je noćas budno i meni je žao
da čuje kako je život kratak,
a nije veseo.
Ovako počinje jedna u moru emotivnih pesama, kako kažu, “sveštenice u srpskoj književnosti” – Desanke Maksimović. Zbirka Govori tiho izašla je 1961. godine. Čini se da je upravo ovim stihovima nehotice okarakterisala svoju prirodu i poeziju. “Bila je zagledana u sebe, daleko od svih zbivanja i svetskih prevrata.” Stvaralaštvo Desanke Maksimović odlikuju teme ljubavi, mladosti i proleća, pesme su joj tople, neposredne i ljudski naivno iskrene. Zanimljivo je da ova poezija, čak i kada znači nemir i bol, obojena je vedrinama, svetlošću i suncem.
Gradinar, Rabindrant Tagore
U pitanju je reprezentativni izbor od 85 ljubavnih pesama u prozi – to su pesme o različitim vrstama ljubavi, ali u središtu pevanja je ljubav o ženi. Ovde nema naglašene erotike, jer erotsko biva potisnuto slikama nežnosti i poštovanja, divljenja i slavljenja; to je ljubav koja nije konkretizovana – ne da se uhvatiti… Tagore ju je prikazao kao najsnažnije i najlepše osećanje koje čoveka čini i srećnim i tužnim u isto vreme. Tako pesnik, između ostalog, poručuje kroz svoje pesme: “Veruj u ljubav i onda kada zadaje bol.” Jednostavnost emocija i jačina misli jesu odlike koje ovu zbirku čine neprevaziđenim delom i kultnim izborom ljubavne poezije.
Pero Zubac: izbor iz ljubavne poezije
Ljubav koju opeva Pero Zubac je svemoguća. Slađana Dikić Simićević je rekla o Perinoj ljubavnoj poeziji: “Koga to Pero ljubi? Ženu? Pesmu? Očekivanje? Ne! Dušu. Dušu Sveta. Jedinstvenog Umetnika, koga možda nije ni svestan jer on je u njemu (…) Da, Pero je more. More koje valja slušati i udisati ujutro i uveče.”
I zaista, kao da nema osobe niz čiju dušu se ne slivaju čuvene “Mostarske kiše”. U njegovu pesmu se “ulazi kao u vrt”, a na ulazu se čuje “Moja te je reč dotakla”. Tako njegova poezija dopire do čitaoca – doticanjem, neprimetnim saživljavanjem, uvek obučena u istinu:
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Čini se da se to more od pesnika reflektuje u duši čitaoca, “jezikom neznanim nama/nebesnim pismenima”. Preporuka redakcije je da budete najpre čitaoci, a onda i slušaoci Perove poezije. Udahnite poeziju.
Rimske elegije, Johan Volfgang Gete
Nastale pod utiskom njegovog boravka u Rimu, Geteove elegije su ljubavne pesme prepune erotskih elemenata. Čak i kada se obraća Rimu, centru sveta, i njegovim lepotama, pesnik ga povezuje sa erotskim strastima i svojim ljubavnim osećanjem. Ljubavni doživljaj Gete upoređuje saumetnošću, a spajanjem ova dva momenta, erotsko osećanje biva neposrednije doživljeno i uzdignuto na viši, umetnički nivo. Preplavljene neobuzdanom snagom čulne ljubavi, istinskom radošću življenja, nežnošću i toplinom, ali i tugom, Rimske elegije su nešto najlepše što je ponudio nemački romantizam, posebno kada je u pitanju ljubavna poezija.
Ljubavna poezija Matije Bećkovića
“Ako jednom staviš na gramofon moje srce”, ono će reći kako je Matija Bećković opevao svoju ljubav. O čuvenoj Veri Pavladoljskoj čulo se mnogo dalje od Velje Dubokog i Valjeva. Jedna ljubav postala je vanvremenska ljubav. Stihovi o toj ljubavi predstavljaju vrhove srpske poezije dvadesetog veka.
“Moja ljubavi, digla si me toliko visoko, da i kad bih pao – do zemlje bih se naživeo!”
Zvučan, zvonak, jasan stih i jednostavan jezik kojim se iskazuje dubina misli i osećanja – to su osnovne osobine Bećkovićeve poezije. Stihovi stari više od pola veka i danas opčinjavaju čitaoca i opsedaju poput gramofonske igle u njegovim pesmama.
Vera Pavladoljska ušetava u bilo koji grad vrlo kasno, a bilo koji grad je slučajno Valjevo; Vera Pavladoljska: Matijina Poezija koja prelazi ulicu; Vera Pavladoljska kaže balkonu da ga voli i on se sruši u tom (istom) času; Vera Pavladoljska koja opominje da se u Matijinu poeziju nikada ne može zakasniti. Vera Pavladoljska koja podseća da za Matijinu poeziju nikad nije rano.
Redakcija sajta Portal Mladi
