Pogledaj – lista za novembar mesec donosi nam „novih“ sedam naslova. Na koji to način filmovi mogu biti izvor inspiracije i motivacije, uverićete se pošto se podsetite ili prvi put pogledate neke od onih koji se nalaze na našoj ovomesečnoj listi…
- „Društvo mrtvih pesnika” (1989)
Film „Društvo mrtvih pesnika” zaslužuje da ga nazovemo klasikom. Nagrađen je Oskarom za najbolji scenario, a imao je još tri nominacije: za najboljeg glavnog glumca, za najboljeg režisera i za najbolju sliku. U fokusu zbivanja u ovom filmu jeste grupa mladih učenika prestižne škole „Velton” i njihov neobičan i po svemu nesvakidašnji profesor književnosti Džon Kiting.
Podučavanje i sam život u školi zasnivaju se na četiri principa: tradiciji, časti, disciplini i odličnosti. Već prvi čas profesora Džona Kitinga pokazaće mladićima da postoji nešto izvan i iznad tih principa. Kiting im ukazuje na besmisao matematičkog tumačenja poezije i pokušava da im pokaže da nema značajnije stvari u životu no slobodno misliti.
Kada pomislite na film „Društvo mrtvih pesnika” pomislite na briljantnog Robina Vilijamsa, na Vitmenovu pesmu „O, kapetane, kapetane” i na uvek opominjuće „Carpe diem”.
Umesto da vam predstavimo radnju filma, citiraćemo Džona Kitinga: „Skupite se, imam tajnu za vas! Poeziju ne pišemo i ne čitamo što je lepa, nego zato što smo pripadnici ljudske vrste! A ljudska vrsta je ispunjena strašću! Pravo, medicina, ekonomija pomažu nam da se održimo u životu. Ali poezija, ljubav, romantika – zbog njih se u životu održavamo!”
- „Barton Fink” (1991)
„Barton Fink” je konfuzni film još konfuznijeg dvojca reditelja: braće Koen. Ovaj film je prikaz svih paničnih napada neinspiracije i očajničkih pokušaja da se otkloni blokada u pisanju. Motivacija se krije u prepoznavanju svakog (dramskog) pisca u onim scenama kad sam pisac se nalazi na pragu ludila, jer ne može da se otpuši već dovoljno nagomlani stres kroz processtvaranja. Gledanje ovog filma je svima dobrodošlo, a ponajviše umetnicima, jer su skrivene metafore upravo ono na šta oni sami najviše obraćaju pažnju.
- „Forest Gamp”(1994)
Koliku moć ima prosta, infantilna snaga čovečije volje? 
Ostvarenje režisera Roberta Zemekisa iz 1994. godine, rađeno po istoimenom romanu Vinstona Gruma, pripoveda nam o odrastanju i životu dečaka zaostalog u razvoju, koji pukim nizom slučajnosti upoznaje mnoge slavne ličnosti i sam postaje slavan i uspešan, dok sve vreme traga za Dženi, svojom ljubavi iz najmlađeg doba.
Provlačeći nas kroz sijaset fiktivnih tragikomičnih situacija, junak nam na svom hiperboličnom primeru na čistinu iznosi onu nit koja povezuje dva uzročno-posledična stanja uma – „hoću“ i „mogu“. Koristeći brdo slučajnosti kao inicijalnu kapislu, Forest koristi momentum (onaj neobjašnjivi ljudski prkos koji nema imena, odrednice ni obličja) da postigne sve ono što ljudi pakuju u folder „nemoguće“. Trčao je sa jedne obale SAD-a na drugu, naučio Elvisa Prislija da pleše, postao bezobrazno bogati privrednik, vlasnik akcija Epla. Da, on, dečak kome je ustanovljen izuzetno mali IQ, on – koga svet ne razume, on – ismevani, neprihvaćeni klinički idiot. Taj isti idiot nije pristao na kompromise, na društvene konvencije čija je jedina uloga da radikalno zabrane maštu, igru, slobodu. Samo je voleo i tragao za svojom Dženi. Samo toliko.
Iako na trenutke komičan, ovaj film svakako staje u red najozbiljnijih priča koje smo imali prilike da vidimo na platnu. Suvišno je govoriti o kvalitetu glume, „rok trajanja“ ostvarenja sam za sebe govori u prilog tome. Obratimo pažnju na ono ispod facijalnih ekspresija i kostima. Vidimo li sebe?
Sledeći put kad postave ispred tebe socijalne, uvredljive, mizantropske kartonske barikade, seti se jednog, čitaoče. Seti se Dženinih povika.
Trči, čitaoče. Trči…
- „Dobri Vil Hanting“ (1997)
Mladi Vil Hanting više puta je bio u sukobu sa zakonom, do čega ga je doveo život u teškoj nemaštini. Uslovnom kaznom, radi kao domar na fakultetu, ali niko ne zna da se u njemu krije genije. Profesor matematike postavlja težak zadatak, koji niko od studenata nije uspeo da reši. Niko, osim Vila Hantinga. Profesor je to otkrio i želi da pomogne Vilu da iskoristi svoj intelekt na najbolji mogući način, tako što će mu naći odgovarajući posao ako krene na psihoterapiju i počne da rešava svoje duševne probleme, koje očigledno ima. Mnogi psihijatri su odustajali od njega – sve dok ga nije doveo kod doktora Šona Megvajera. S obzirom na ružnu prošlost koju Vil nosi u duši godinama, neizvesno je hoće li Šon uspeti da mu pomogne. Tu je i devojka sa fakulteta – Skajler, sa kojom Vil započinje vezu.
„Dobri Vil Hanting“ je jedna emotivna, na trenutke duhovita priča o prijateljstvu i o pronalaženju pravog puta, uz pomoć prave osobe. Glavne uloge igraju Met Dejmon, Robin Vilijams, Mini Drajver i Ben Aflek.
- „(500) Days of summer” (2009)
„Molim te, molim te, molim te, daj da dobijem ono što želim.”
Samer i Tom su bili sve. Prijatelji, kolege, ljubavnici. Partneri u kupovini nove slavine i gledanju francuskih filmova sa titlovima u bioskopu.
Uz prigušene zvuke alternativnog roka „Bitlsa” i post-panka „Smitsa”, ovaj film govori o gubitku, o bolu svesnosti da je osoba pored vas u svojim mislima svetlosnim godinama daleko. Govori i o bolu koji osećate kada znate da polako gubite tog nekog, gotovo osećajući da vam klizi kroz prste, a ne postoji baš ništa što biste mogli da učinite da to sprečite.
Na pomalo konfuzan, u nekim trenucima vrlo bolan način, ova priča vodi nas hronološki unazad pa ponovo napred, možda ka danu kada je sve nepopravljivo otišlo bestraga, svakim detaljem nas terajući da postavimo neizbežno pitanje: Da možemo da se vratimo, da li bismo uradili nešto drugačije? I još važnije – da li bismo to želeli?
- „Nedodirljivi” (2011)
Mlad, snažan, neobrazovan čovek, crnac, sa ruba društva, po imenu Dris u jednom trenutku ostao je bez sredstava za život i počeo je tražiti posao. Ponuđeno mu je radno mesto kućnog negovatelja kod bogatog, obrazovanog, ali potpuno nepokretnog čoveka, Filipa. Iako mu se taj rad nije dopao, iz nužde ga je prihvatio. Filip ga je odabrao između više kandidata jer je bio pun energije, a prema njemu se nije odnosio sa sažaljenjem. Filip je bio strog prema Drisu, ali mu je istovremeno davao i podršku. On se polako navikao na disciplinu i naučio mnogo o kulturi. Sa druge strane, mladić je instiktivno znao umiriti Filipa i uvek je stvarao dobro atmosferu. Polako su postali prijatelji. Filip je u to vreme pisao pisma ženama, ali nije imao dovoljno hrabrosti da se sretne sa njima. Dris mu je u tome vešto pomagao i na kraju je Filip sreo simpatičnu mladu ženu sa kojom je ostvario vezu. Film pokazuje da se kroz odgovornost i snagu priljatejstva može značajno unaprediti život. Preporučujemo film svakome ko želi da vidi lep primer kako se može razviti život i naspram velikih teškoća.
- „Words and pictures”(2013)
Reč protiv slike ili slika protiv reči – „večita tema“ koja je na interesantan način provučena kroz film Freda Šepisija. Iz filma se mnogo toga moglo zapaziti i naučiti što se tiče same tematike, vezane za „rat između reči i slika“.
Ovo su neki od odgovora na koje nailazimo u debati između profesora engleske književnosti (Clive Owen), profesorke likovne umetnosti (Juliette Binoche) i njihovih učenika na koledžu:
„Slika je moćnija od reči, ona vredi hiljadu reči.“
„Reči su nosioci vremena, moći , ne mogu se niti dati, niti uzeti.“
„Slike menjaju svet.“
„Zahvaljujući rečima, ništa nije izbrisano sa kugle zemaljske.“
Da li su im adekvatni argumenti ili ne, prosudite sami , pošto odgledate film i dobro razmislite o svemu.
Kroz film shvatamo veštinu i osećanja koje nudi slikarstvo, istinu i moć koju nude reči. Sve to je ljudska kreativnost i potreba. Film nas vodi kroz zaljubljivanje, intimnu priču dvoje različitomišljenika (ili istomišljenika), učenje, stvaranje, ideje i tome slično.
„Ako bi naši osećaji i svest bili potpuno sjedinjeni s prirodom, ako bi mogli komunicirati i razumeti se međusobno, onda ne bi bilo nikakve potrebe za umetnošću. U stvari, svi bismo mi bili umetnici, jer bi svi bili kao jedno.“
Redakcija sajta Portal Mladi
