Pogledaj – lista za avgust mesec donosi nam sedam naslova, jer je deset filmova „mnogo“, a pet „malo“.
Kada je u pitanju ekranizacija književnih dela, postoji opasnost da se posredstvom filmske adaptacije ne prenese dostojno kvalitet, atmosfera, ali i ideja samog dela. Međutim, uvek traba imati u vidu to da su film i knjiga, iako najčešće objedinjeni zajedničkom temom ili idejom, ipak dva različita medija – umetničko delo izmešta se iz svog prirodnog medija i prikazuje se putem nekog drugog.
Stoga film i knjiga, kao dva različita umetnička dela i dva samosvojna umetnička ostvarenja, idu rame uz rame i ne treba ih doživljavati kao konkurente. Knjiga se može čitati na različite načine i, shodno tome, različito se i doživeti. Upravo zato i postoji mogućnost da film izneveri očekivanja koja je čitalac (odnosno gledalac) pročitavši književno delo već formirao.
Izneverena očekivanja su najčešće vezana za neshvatanje da autor slobodno osmišljava sopstvenu interpretaciju i odlučuje o umetničkim sredstvima koja će koristiti. Često su izostavljeni sadržaji knjige umetnički promišljeno rešenje filmskih autora. Iako film može biti podsticaj za čitanje knjige (i obrnuto), traženje identičnosti je nerealno i pogrešno. Naša redakcija je za ovaj mesec sačinila izbor od sedam filmova koji predstavljaju uspešne adaptacije književnih dela.
1. „Dama s kamelijama“ (1936)
Autor filma (reditelj Džordž Kjukor) uspeo je da u uzbudljivoj priči Aleksandra Dime pronađe mnoge probleme koji muče savremenog čoveka, a koji i danas provociraju naše etičko opredeljenje. Možda je i sam pisac istoimenog književnog ostvarenja svojevremeno želeo da čitaoci dožive njegovo delo onako kako ga je i Kjukor predstavio – kao sentimentalnu priču o kurtizani dostojnoj poštovanja, koja voli smernom i čistom ljubavlju, a ispod takve površine ukazivao na svoje etičke stavove i podsticao na razmišljanje o mnogim problemskim mestima, kao što su savremeno društvo, razorna uloga novca, položaj žene u doba Francuske revolucije. Bez obzira na to što je vezana za određene vremenske i prostorne prilike, sudbina glavne junakinje Margerite Gotje doživela je veliku popularnost kroz ovu ekranizaciju. Margerita se već fizičkim izgledom izdvaja od drugih, njena pojava uvek je praćena kamelijama, a prenaglašena nakićenost ne umanjuje njenu lepotu. I u ovom filmskom ostvarenju ljubav je neosporno svime osuđena na propast, iako je autor filma (u odnosu na književno delo) uneo izvesne promene u ljubavnu priču, a svedenost tematike na melodramski zaplet proističe iz potrebe za približavanjem dela širokoj publici.
2. „Plodovi gneva“ (1940)
Po svom izlasku iz zatvora, u vreme velike ekonomske krize u Americi, Tom Joad se sa porodicom zapućuje ka Kaliforniji u potrazi za boljim životom. Međutim, pokazaće se da ta potraga nije nimalo laka, a osiromašena farmerska porodica će se, ostavši bez zemlje, suočiti sa brojnim nevoljama… Ovo ostvarenje iz 1940.g. zaista vredi pogledati, a dovoljan razlog za to je taj što je jedan od najboljih reditelja dvadesetog veka Džon Ford dobio Oskara za ovaj film, a piscu istoimenog romana Džonu Štajnbeku pripala je i Pulicerova i Nobelova nagrada. Zanimljivo je da je Štajnbekov roman, zbog opisa ruralne sirotinje, nakon izlaska bio zabranjen u raznim delovima Amerike.
3. „Ubiti pticu rugalicu“ (1962)
U Alabami, u jednom nepostojećem gradu, za vreme Velike depresije upoznajemo Finča i Džem, i pratimo kako će se njihov život menjati u sledećih nekoliko godina. Dane provode igrajući se i špijunirajući komšiju, koji ne izlazi iz kuće, i stoga komšiluk plete razne priče o njemu. Odrastaju uz liberalnog i pravednog oca. U svojim naivnim danima, biće prisiljeni da shvate šta je diskriminacija i rasizam, predrasude i iskrivljena ubeđenja, i da njihov gradić i nije toliko divan kao što bi strancima delovao. Opasnost u kojoj će se naći biće pretvorena u herojski akt neočekivanog junaka. Roman je napisan 1960. godine (pisac Harper Li), a film je snimljen već 1962. godine (režija Robert Muligen). Glavne uloge pripale su Gregori Peku, Meri Bedem, Filipu Alfordu, Robertu Duvalu. Film se nalazi na 25. mestu najgledanijih i najuspešnijih filmova ikad.
4. „Paklena pomorandža“ (1971)
Ovaj kultni film čuvenog reditelja Stenlija Kjubrika snimljen je prema istoimenom eksperimentalnom romanu Entonija Bardžisa. Svojevrsna satira, kritika savremenog ljudskog društva i njegovih tamnih strana, prikazana je iz perspektive maloletnog delinkventa Aleksa Delardža, vođe problematične nasilničke družine maloletnika, koji je jedino zainteresovan za ultranasilje i Betovena. Naime, Deveta simfonija Ludviga van Betovena, inače Aleksova omiljena, prati većinu njegovih nasilničkih i silovateljskih poteza, a upravo ovaj specifičan spoj najbolje klasične muzike i uznemirujućih scena nasilja mladih pripadnika bande izazivao je snažan efekat začudnosti. Blago nadrealna i futuristička atmosfera i scenografija, specifičnost kadrova i planova, kao i specifičan spoj vizuelnih i auditivnih elemenata, posebno doprinosi efektu haotičnosti i začudnosti. Nakon što Aleks dospe u zatvor i osude ga na 14 g. zbog ubistva, biva dobrovoljno podvrgnut eksperimentalnoj (Ludovikovoj) terapiji, u kojoj vidi jedinu mogućnost za skori izlazak na slobodu. Međutim, pitanje postojanja slobodne volje i mogućnosti izbora dobra i zla naročito dobija na važnosti upravo od trenutka kada on izađe iz zatvora i kada mu nakon terapije (u režiji vlade i nehumanog društvenog sistema) uskrate „uživanje“ u nasilničkom ponašanju i prkošenju svim uobičajenim društvenim konvencijama, moralnim normama i opšteprihvaćenim vrednostima. Oduzevši mu slobodnu volju, društvo je od Aleksa načinilo „mehanizam za navijanje“. Kao jedan od najkontroverznijih Kjubrikovih ostvarenja,Paklena pomorandža je izazivala burne reakcije auditorijuma, deleći i danas gledalačku publiku u dva tabora. Ipak, jedno je sigurno – nesumnjiva vrednost ovog filma koji, kao i istoimena knjiga, nikoga neće ostaviti ravnodušnim, predstavljajući ostvarenje koje svaki ljubitelj filmske umetnosti mora pogledati.
5. „Orkanski visovi“ (1992)
Roman Orkanski visovi, knjiga za sva vremena, čiji pisac (Emili Bronte) pripada krugu klasičnih engleskih pisaca, oduvek je bio inspiracija za druge umetnosti i izvan književnosti. Tako postoje i brojne filmske adaptacije ovog romana, a mi smo odlučili da se na ovomesečnoj listi nađe verzija reditelja Pitera Kosminskog, iz 1992. g., kao jedna od najautentičnijih i najuspešnijih. Besmrtna priča o ljubavi Ketrin i Hitklifa, o njihovom prijateljstvu, o osveti i smrti, prožeta tonom gotske romanse, doživela je autentičan izraz kroz ovu ekranizaciju, koja je uspela da gotovo poput knjige dočara najdublje emocije i sumnje u ljudskoj duši, odnosno borbu sa elementarnim nagonskim silama u njoj, ali i borbu sa samom prirodom u tajanstvenom i divljem predelu ostrvskih pustara. U prilično vernoj adaptaciji romana Emili Bronte glavne uloge tumače Žilijet Binoš i Ralf Fajns. Ova verzija je posebno interesantna jer je u njoj zastupljen i lik same Emili, u čijoj ulozi se pojavljuje fenomenalna irska pevačica Šinejd O’ Konor.
6. „Selestina“ (1996)
Selestina predstavlja filmsku adaptaciju istoimenog klasičnog dela španske i svetske književnostikoja prati tragičnu priču dvoje zaljubljenih, Kalista i Melibeje, koji, vođeni strašću, odlučuju da veruju provodadžiki, glavnom uzročniku njihove nesreće. Selestina, veštica i provodadžika, pruža svoje usluge zaljubljenim mladićima i devojkama, ali zauzvrat očekuje skupocene nagrade. Kada otkrivaju da ih koristi, dva mladića je ubijaju, ali i sami ginu. Bolja sudbina ne prati ni Kalista, koji, skrivajući se od Melibejinih roditelja, nesrećnim slučajem pada sa krova i umire. Melibeja, tužna zbog smrti svoga dragog, odlučuje da mu se pridruži u večnom počinku. Ulogu Melibeje tumači Penelope Kruz, koja je uspešno pokazala da se kroz život ne treba voditi slepom strašću. „Ubijajući“ sve likove, autor je želeo da naglasi da svakog ko se prepušta ovozemaljskim gresima čeka tragična sudbina.
7. „Srećnik“ (2012)
Dvadesetpetogodišnji marinac Logan (Zek Efron) bori se za goli život na ratištu. U trenutku kada mu je glava svakog trena mogla otpasti s ramena, on u gomili kamenja i peska nalazi fotografiju plave devojke na čijoj je poleđini pisalo: „Čuvaj se“. Iz rata je izašao živ, sa namerom da nađe devojku za koju veruje da je bila njegov anđeo čuvar. U svojoj potrazi, Dilan se zapošljava na farmi gde upoznaje Bet (Tejlor Šiling), devojku sa slike. Međutim, Dilan joj ne otkriva kako je došao do nje i zbog čega. Situaciju dodatno komplikuje njen bivši suprug, policajac Kit (Džej R. Ferguson) sa kojim ima sina Bena i kome se mladi Logan uopšte ne dopada. Iako sam film nije „oskarovski“, ova drama bajkovite prirode zna da drži pažnju do samog kraja. Snimljen je po istoimenom romanu Nikolasa Sparksa, koji je već u prodaji u izdanju „Lagune“.
Redakcija sajta Portal Mladi
