Saša Antonijević, ekonomista, bloger i tviteraš je pre godinu dana sebi zadao izazov dasvim prijateljima rođendan čestita fotografijama koje je sam napravio. Sada, kada je izazov uspešno završen, Saša je odlučio da razgovara sa nama o tome šta ga je inspirisalo na ovaj poduhvat.
Pre nešto više od godinu dana zadao si sebi jedan izazov – da narednih godinu dana svim prijateljima čestitaš rođendane autorskim slikama. Kako si došao na tu ideju?
Ideja je nastala krajem 2014. godine. Volim da se šetam po gradu i pravim fotografije, uglavnom amaterskim fotoaparatom i telefonom, ali slike super ispadnu. Neke sam stavljao na društvene mreže, ali je većina ostajala negde na hard disku, te sam rešio da ih iskoristim ne neki način i došao na ovu ideju. Inače, postoje takvi čelindži. Recimo, Makkat je sebi često postavljao mesečne izazove. Tako, čovek koji radi u Guglu, nije bio na internetu i nije koristio društvene mreže. Isto tako Zakenberg svake godine ima neki novi izazov, recimo, imao je izazov da nauči kineski jezik i naučio ga je, zatim da pročita određeni broj knjiga u godinu dana ili slično. Zato sam ja odlučio da nešto napravim sa fotografijama i rešio da ljudima čestitam rođendan sa njima. Video sam da imam oko 500 prijatelja na fejsbuku, s tim što nisu svi objavili rođendan; za godinu dana to je po jedna, dve fotografije dnevno – nije teško.
Za godinu dana napravio si i poslao 421 sliku/čestitku, koliko je to bilo teško?
Kada je izazov počeo bio sam nezaposlen tako da sam imao dosta slobodnog vremena, a kasnije, kad sam počeo da radim, fotografije sam pravio posle posla ili vikendom. Uvek sam imao neke sveže fotografije, uglavnom one koje su nastale u proteklih nedelju dana. Nezgodno je bilo u drugoj polovini godine, tada su dani kraći, a ja sam se kasno vraćao sa posla. Imao sam vremena samo vikendom da fotografišem, pa sam zato morao da napravim mnogo fotogafija. Jedini dobitak je bilo to što me je ta situacija naterala da se više krećem. Išao sam na Kalemegdan, ili u Donji grad, pa na Ušće, onda na Adu, tuda sam često vozio bicikl pa je odatle i najviše fotografija.
Ovim putem si čestitao rođendan osobama koje si lično poznavao ili su to bili ljudi sa društvenih mreža?
Većina tih ljudi uglavnom jesu moji prijatelji – to su ljudi iz kraja, koje znam od pre osnovne škole, zatim iz osnovne škole, pa iz gimnazije, sa fakulteta i sa društvenih mreža, ali i koje sam upoznao na raznim druženjima. To su najviše tviteraši, jer imamo tvit-apove gde se upoznajemo i družimo.
Kakve su bile reakcije slavljenika?
Bili su oduševljeni. Zahvaljivali su se i govorili da je ovo izuzetno originalno. To je posle izazvalo baš ono što sam ja želeo – jedan talas dobre energije. Kasnije su i oni meni čestitali rođendan fotografijama.
Koje su bile najčešće teme fotografija i odakle si dobijao inspiraciju?
Najčešće je to bila priroda, više od 95%. U periodu oko Nove godine fotografisao sam Ulicu otvorenog srca, to je bilo pre nego što sam odlučio da slikam isključivo prirodu.
Koliko vremena ti je oduzimao ovaj izazov?
Ne mnogo, ja sam inače svakog dana nešto slikao tako da sam uvek imao neke fotografije, sada sam samo pravio nešto više. Trebalo mi je 2-3 minuta po fotografiji da je doradim i dodam tekst. Kada imaš 2-3 rođendana to je 10-15 minuta, što nije strašno. Bilo je dana kada imaš 6 rođendana, pa onda 2 dana kada nemaš ni jedan rođendan, tada sam se odmarao.
Šta te je motivisalo da uradiš ovako nešto u vremenu kada se ljudi uglavnom sete rođendana tek kada ih fejsbuk podseti?
Jedan od razloga je to što me je nerviralo čestitanje rođendana sa sr, kako da odgovorim na to? Sa h? Svaki put kada sam čestitao nekome rođendan, slao sam link prema prvobitnom članku. (http://salemax.rs/2015/01/01/rodjendanski-foto-izazov-2015/) Tako su i oni koji nisu znali da imam blog saznali za njega.
Kako će izgledati kada ove godine prijateljima čestitaš rođendan „običnom porukom“?
Ogoljeno, već vidim reakciju – pa šta je sad ovo, sad nema slike. Zbog toga sad i izbegavam da čestitam rođendane.
Da li imaš planove za neke dalje slične izazove?
Ne, ovo je najekstremniji izazov i nikada neću raditi ništa ovoliko dugo. To je predstavljalo veliku obavezu. Nisam stigao ni svakog dana ljudima da čestitam, nekada je to bilo sa par dana zakašnjenja, ali je to ispalo još bolje jer nisu očekivali. Novi izazovi su već u toku, krenuo sam neku svoju seriju kratkog formata koja je na vajnu. Tu treba da budeš ekstremno kreativan, za 6 sekundi moraš nešto da kažeš, a da to ima neki sadržaj. Mada se to sada približava kraju pošto sam potrošio sve moguće ideje na temu koju sam sebi zadao, a koja se slučajno pojavila. Nastaviću da pravim neke komične snimke, ali neće biti u tom serijalu koji se zove „U podrumu“. Serijal za sada ima 15 epizoda, neke su bolje, a neke ne toliko i to ću uskoro da stavim na blog. I, kao što je Mark Zakenberg počeo da uči kineski tako sam i ja počeo španski. Usavršavam sebe i ne znam šta će dalje biti, želim da pišem recenzije knjiga, filmova i serija pošto mnogo toga gledam, a svakako volim da čitam.
Pored ovoga, ljudi te mogu pratiti na tvom blogu – Salemax, kao i na tviteru (@salemax). O čemu najčešće pišeš na blogu?
Na blogu sam slabije pisao u poslednje vreme, to su razne teme – bilo je dosta o samim društvenim mrežama: kako ljudi nešto da podese, kako da reše problem sa spamom ili šta kada im neko preotme nalog i kako da se to ne dogodi. Dosta sam posvetio pažnju i reciklaži. Na starom blogu sam pisao i o najboljim domaćim reklama ili najboljim emisijama iz detinjstva. Iako ga ne vodim već 3 godine, taj članak o najboljim emisijama ima super posete. Čak su mi i slali mejlove da im pronađem serije, koje ja nisam gledao, ali su im preko komentara pomagali drugi ljudi koji su čitali tekst. Na ovom blogu imam svašta, pišem dosta o filmovim, serijama i knjigama.
Video napravljen od svih fotografija možete pogledati na: http://salemax.rs/2016/02/16/kako-sam-godinu-dana-prijateljima-cestitao-rodendane-fotografijama/
