Danas svako može da napiše knjigu, to je tačno. Ovako ili onako, ali svi to mogu da urade. To svakako nije izgovor za nekoga ko ne čita uopšte.
Ako neko stvarno voli da čita, taj uvek može da pronađe kvalitetno delo. Toliko je bilo kvalitetnih pisaca kroz istoriju čovečanstva, da je nemoguće sve ispratiti. Za neke od nas se život čini prekratak. Tolika dela će ostati nepročitana, toliko znanje nedostižno.
To što su se danas svi latili pera, preko starleti do fudbalera, nikako nije opravdanje meni da ne čitam više ništa. Klasični izgovori ljudi koji su jedva dočekali nešto čime mogu da opravdaju svoje postupke, čak i kada to nema veze sa smislom.
Tako se guši umetnost. Ne ubijaju nju ti kvazi pisci ili kvazi muzičari ili bilo koji drugi, ubija je publika. Ona koja je ostavlja na cedilu čim je dohvati takav sloj društva. Niko neće ostaviti nešto što voli, samo zato što se to sada sviđa i nekome koga on ne voli. Ako ti je stalo do umetnosti, onda moraš da je podržiš, a ne da joj okrećeš leđa.
Pročitajte još Vojislavovih kolumni
Nekada je umetnost bila glavni pokretač ljudi, u svako pogledu, danas su je zaboravili. Ljudi više ne priznaju umetnost, plaše se svojih senki. Svesni su da u današnje vreme, kada su svi zaboravili na moralne vrednosti, jedna pesma može da pokrene revoluciju. Zato više ne čitaju poeziju. Svako od nas krije neke tajne, neke grehe koje ne želi da prizna ni sebi, a ni drugima. Ili pak neka osećanja koja želi da podeli sa nekim, ali strah ili kakva druga blokada mu to ne dozvoljavaju. Najveća je glupost kriti svoja osećanja.
Zašto jednostavno ne bi uzeo i napisao pesmu. Samo za sebe, ili samo za nju. Ili za Boga ili bilo koga ko ti donosi sreću ili patnju. Istina jeste strah, ali je isto tako i cena slobode. Ako želite da budete slobodni, pišite, pevajte, stvarajte ili jednostavno podržite umetnost.
Oslikavanje prirode rečima je možda nemoguće, ali je baš zato izazov. Upotrebite svaku moguću metaforu da dočarate lepotu i stvorite svoju perspektivu. Sami pronađite svoj mir, sami pronađite ljubav u delima, u rečima, u notama.
Ljubav je u prirodi, a priroda u pesmi, u stihu. Sami pišite svoje stihove, to je najbolji recept za život.
Nije istina da umetnost polako umire, samo je zaboravljena, gurnuta je na stranu. I za to nije krivo vreme, niti bilo kakve društvene prilike ili neprilike, krivi su isključivo ljudi.
Tako je malo potrebno za nju, tračak optimizma, pozitivne energije i šačica dobre volje. A za uzvrat nam poklanaj prirodu na dlanu, ceo svet spakovan u jedno delo i najčistiji oblik ljubavi.
