Kao igra kraljevskog imena, duge istorije i svetske rasprostranjenosti šah je prošao mnoge kulture koje su na njega uticale i napravile ga onakvim kakav je danas. Međutim, bilo da se igra figuricama slonova, dvokolica, lovaca, pešaka pobeda je uvek zavisila od sudbine jedne figure – kralja. Mnogo je priča vezano za šah, za pobedničke strategije i prave poteze, šah predstavlja umetnost i igru.
Pojavio se pre više od 2 hiljada godina na području današnjeg Uzbekistana, ali tabla sa crnim i belim poljima, kakva se danas koristi, nastala je 1090. godine u Evropi. Tablu koja se sklapa je izumeo sveštenik kome je bilo zabranjeno da igra šah, pa je on napravio tablu koja izgleda kao knjiga kad se sklopi i ostavi na polici.
Šahovske figure nisu napravljene da izgledaju kao ljudi jer je šah dolazeći sa istoka prošao kroz islamske države, a islam ne dozvoljava da se koriste figure ljudi ili životinja u igrama, pa su sve figure imale samo blede oblike onoga što treba da predstavljaju. Kad je šah došao u Evropu izgled figura se nije mnogo promenio.
Najstariji šahovski komplet nađen je na severu Škotske i datira iz XII veka, a izgled njegovih figura je korišćen u filmu „Hari Poter i Kamen mudrosti„.
Teoretski najduža igra šaha može da ima 5,949 poteza, međutim najduža partija, u zvaničnim mečevima, je partija između Ivana Nikolića i Gorana Arsovića, odigrana u Beogradu 1989. godine. Završena je posle 269 poteza i to nerešeno.
Šah koji se igra zatvorenih očiju je nešto što praktikuju šampioni ove igre, a potrebno je da se razviju veštine vizualizacije table, čak i posle mnogo odigranih poteza. Rekord u ovakvom igranju šaha drži mađar Janoš Flešh koji je 1960. godine uspeo da dobije 31 od 52 odigrane partije.
Iz startne pozicije postoji 8 načina da se protivnik matira u dva poteza i 355 načina da se matira u tri poteza. A postoji preko hiljadu načina da se igra započne.
Prvi kompjuterski program koji je uspeo da pobedi internacionalnog šampiona se zove „Deep Thought“ i to se desilo 1988. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata, najbolji igrači šaha su takođe radili na dekodiranju. Britanski šahista K. H. O’D. Aleksander je bio u timu koji je „razbio“ Enigmu.
