Samo ako ispružimo ruke videćemo koliko staje darova u njih, ali i koliko druge iz njih možemo darovati. Umetnost komunicira sa čovekom na način koji ima antropološki značaj.
Fotografija, slika na platnu, muzička kompozicija, proza, film, ples i druge umetničke forme govore o čovekovom bivstvu u svetu, njegovim osećanjima, mislima i težnjama. Stvaranje je čovekova esencijalna potreba. Priče koje stoje iza umetničkih dela čine spiritualno i intelektualno putovanje koje je, sigurna sam, svakom od nas potrebno.
Ovo je priča o dvama umetnicima, Džordžiji O’Kif i Alfredu Štiglicu, koji su vođeni svojim opsesijama, ljubavlju, romantičnim, osetilnim i intelektualnim težnjama, ostavili divna dela nama koji danas imamo priliku da volimo, stvaramo, sanjamo i da o umetnosti pišemo.
Ruke – fotografija Alfreda Štiglica
Ruke – naziv je jedne od najpoznatijih fotografija Alfreda Štiglica. Svrstava se među vrhunska dela nastala u romantičnom zanosu ljubavi. Ruke je samo jedna u nizu mnogobrojnih fotografija posvećenih njegovoj muzi, slikarki Džordžiji O’Kif. Negde je zapisano da je Štiglic tokom njihovog zajedničkog života napravio preko 300 portreta O’Kif.
Slavna slikarka Džordžija O’Kif i Štiglic bili su u ljubavnoj vezi, kasnije i u braku. Dugo su razmenjivali poetična i strastvena pisma. Zbog putovanja i posla, često su bili razdvojeni, te je Alfredova čežnja za dragom vremenom jačala. U periodu između 1915. i 1945. umetnici su razmenili 25.000 pisama. U jednom od njih Štiglic izražava strastvenu želju da fotografiše ruke i usne svoje drage.
Štiglic se smatra pionirom moderne fotografije
U korak sa revolucijom u slikarstvu, Štiglic je načeo priču o apstraktnoj fotografiji. Pored opsesivne posvećenosti fotografisanju, Štiglic je uživao u slikarstvu i drugim formama umetnosti. Oko sebe je rado sakupljao slikare, pesnike, književne kritičare, filmske umetnike. Mnogi od njih, zahvaljujuci intervenciji Alfreda Štiglica, postali su poznata imena umetnosti dvadesetog veka.
Džordžija O’Kif američka slikarka
Džordžija O’Kif bila je je talentovana američka slikarka. Rano se istakla specifičnim stilom oslikavanja floralnih motiva. Međutim, u Njujorku umetnica je oskudevala u inspiracji za slikanjem i ostvarenju umetničkog identiteta onakvog kakav je za sebe želela.
Sa druge strane, Alfred Štiglic, kao uticajna ličnost svog vremena, bio je magnetno vezan za Njujork. O’Kif dvadesetih godina donosi odluku koja je usmerila sudbine dva umetnika u paralelne, simultane i mimoilažuće živote. O’Kif se seli u Meksiko gde je obuzima radost, volja i inspiracija za radom. Nikad se nije vratila u Njujork.
Iako u velikoj ljubavi, živote nisu završili držeći jedno drugo za ruku. Prokletstvo većine umetnika jeste otuđenost od konvencionalnog života, od normi i moranja, a iznad svega izdiže se stvaranje kojem nikada neće reći ne.
A kiss Little Boy
I have not wanted to be anything but kind to you — but there is nothing to be kind to you if I cannot be me — And me is something that reaches very far out into the world and all around — and kisses you — a very warm — cool — loving — kiss —
Moje pisanje o Alfredu Štiglicu i Džordžiiji O’Kif motivisano je ljubavu prema pričama o umetnicima i stvaranju. Ljubav prema umetnosti. Ljubav prema ženi, čoveku. Ljubav prema saznanju. Ljubav prema životu. Simbiozom različitih ljubavi i uz strastvenu posvećenost nečemu, čovek pravi velika dela.
Fotogafija i slika na platnu prenose emociju koja komunicira sa čovekom koji voli, pati, sanja, ili luta. Ovo je priča o umetnicima koji su svoju ljubav, opsesiju, strast i čežnju zabeležili delima koja su danas melem za naše misli, oči i dušu. Ako postoji melem za dušu, onda je to umetnost.
