Sećate se onih dana u detinjstvu kada ste (uglavnom besni zbog nečega) jedva čekali da odrastete? Ti odrasli, kakva su oni prava imali! Ostajali su dugo budni, nisu morali da jedu sve što je u tanjiru, imali su neograničenu količinu novca sa kojom su mogli, a nisu hteli da kupe neograničene količine slatkiša i igračaka. Tih dana se ne sećam. Nikad me nije privlačila ideja da odrastem. Njima se uvek spavalo, a ja sam mrzela da spavam, pogotovo posle podne.
Prošle su godine, uskoro ću smeti da kažem i decenije. Niko me ništa nije pitao, a ja odrasla. Velika, prevelika. U stvari, ja sam sasvim pristojno niska. Ne znam kako potrošim dan, on prođe. Mislim da me sat vara, i da svaki moj dan traje svega šest sati. Umorna sam od svega i ničega, nervozna sam i bez i sa razlogom, smejem se kad treba i kad nikako ne treba. Klasifikujem emocije umesto da ih ispoljim, makar i vrištala tri minuta bez pauze. Zdravije je, složićete se.
Kada se piju neke prijateljske kafe, sećaju se svih svoji dečijih ispada, uključujući taj – kad ću da odrastem. Oni pričaju, ja mudro ćutim. Presečem tek kad kažu, eh da je tako. Jedino tako je ono tako vam i treba. Ustajanje, kafa, ako stignem doručak. Obaveze, još malo obaveza, nešto manje obaveza. Mini pauza. Obaveze, stres, nerviranje, obaveze, nešto nepredviđeno. Veče, pauza, odmor, uživanje, opuštanje, umor, prekratak san. I tako u krug.
Dešava se da ne shvatam koliko sam umorna i od čega. Od odraslog života u kome nas čekaju sve te neke priče koje nismo tražili. Bezobziran šef, nerazuman dečko, nervozni ukućani, smrt, račun za struju koji nema smisla, pokvarena veš mašina, izgubljen kućni ljubimac. U detinjstvu vam ne kažu da je sve to delo odraslog života. Umetnost je zadržati dete u sebi pored svega toga. Ne, glupost je zadržati dete u sebi.
Lepše bi bilo da se setimo sebe u jednocifrenim godinama i da se (donekle) i danas tako ponašamo. Manji stresovi, nema laganja, lakši izbori, jednostavnost života. Uputstvo nismo dobili, to je istina, svaka odluka je naša i vremenom, postaće nebitna. Zašto onda ne odlučivati u svoju korist?
Deco, odrastajte pažljivo! Najgora bajka je da je u našem svetu sve lepo. Mnogo je komplikovano. I niko vam neće dati da spavate do podne svaki dan. Tačno je samo da ćete stvarno od slatkog dobiti karijes, proverila sam. Odrasli, dosta foliranja! Dobro znamo prednosti svojih godina, i znamo to da cenimo. Sloboda za kojom smo tragali ostala je u detinjstvu. Trk po nju, život će tek tada imati smisla.
Tamara Maksimović
