Kada se edukacija dovede u pitanje, odgovor je ili teško naći ili ga jednostavno nema. Naime, skoro pa nikad se ne postavlja pitanje zašto je jedno logično, a drugo nije i odakle su došle sve te granice logike i znanja? Za početak bilo bi ne zamislivo da je 2+2=5, a tek koje posledice bi napravilo u edukacionom sistemu skretanje sa određenog matematičkog i logičkog toka.
Stoga, razbijanje edukacionog sistema ne govori o potpunoj dekonstrukciji samog sistema, već pravi određene rupe koje bi trebalo da budu ključ za razvoj indvidualnosti i kreativnosti pojedinca koji se nalazi u tom sistemu.
Psihološkinja i profesorka, Anđela Li Dakvurt (Angela Lee Duckworth) govori o razvoju studenata i poboljšanju učenja iz psihološke perspektive motivacije. U obrazovanju ono što može da se najbolje izmeri jeste znanje, ali Dakvurt se pita da li je dovoljno biti dobar u školi i u životu da bi se postigao određeni cilj. Glavni cilj je bio videti koji faktor je najuticajniji za sam uspeh mladih, ali i odraslih. Proučavala je različite kontekste u obrazovanju, preko profesora, studenata, pa čak i vojnika da vidi koji je faktor najuticajniji za uzdizanje iznad samog edukacionog sistema. Kao rezultat izdvojila se jedna karakteristika kao značajan pokazatelj uspeha u bilo kom društvenom sistemu. To nije bila društvena inteligencija, niti dobar izgled, niti fizičko zdravlje, niti sam IQ.
To je bila borbenost, karakteristika koja se sastoji od strasti i istrajnosti u dugoročnim ciljevima. Ona poseduje izdržljivost za koje Dakvurt navodi da je jedna od sposobnosti kojima fali mladima, ali i odraslima. „Borbenost je doživljavati život kao maraton, ne kao sprint.“ Pre nekoliko godina je nastavila da proučava borbenost i sprovela je istraživanje koje je dokazalo da koliki god da je uspeh u školi i društvu, te dve stavke nisu dovoljne za budućnost.
Treba navesti još jedan deo samog edukacionog sistema, osim mladih, a koji čine taj sistem, sistem onih koji to podučavaju, a koji su i sami pod ograničenjima logike i znanja. „Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika. To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude kreativan i maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika“, kaže lingvista i filozof, Noam Čomski.
Da bi osoba u određenoj zajednici mogla da nastavi sa razvojem svoje karijere u društvu u kojem se nalazi, potrebno je pratiti granice koje edukacioni sistem postavlja radi što boljeg prihvaćenja u društvu i lakšeg dolaženja do posla. Međutim, često dolazi do toga da se pojedinci ne pronalaze u onome što se ocenjuje ( matematika često predstavlja problem većini, zar ne?), stoga prilikom razbijanja edukacionog sistema, savetuje se razbijanje u vidu malih rupa koje će biti dovoljne da iznesu Vašu indvidualnost i omoguće Vašu kreativnost. Nije bitno da li je osoba sposobnija u prirodnom ili društvenom smeru, naučnom, umetničkom ili praktičnom, dokle god je toj osobi omogućeno da iznese sebe na najbolji mogući način, sve opcije su otvorene. Razbiti edukacioni sistem znači ne prihvatati ga kao nužno pravilno i validno, niti se voditi njegovim ograncima. Naime, ceo taj sistem- testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje- je samo jedan deo koji će možda dovesti do uspeha, jedna polovina. Druga polovina se svodi na borbenost, motivaciju i izdržljivost jedne osobe ka sklapanju svog cilja i budućnosti. Napravi rupe, formiraj se!
Autor: Marko Mandić
