Put novogodišnje čestitke

Kada ste poslednji put seli i nekome napisali čestitku za Novu godinu? Kada ste poslednji put istu dobili od neke drage osobe? Užurban način života, savremena tehnologija, unapred osmišljene poruke lagano terajuvnovogodišnje čestitke u zaborav.

Novogodišnje čestitke predstavljaju način iskazivanja lepih želja u predstojećoj godini. Motivi na čestitkama mogu biti razni, od Deda Mraza, preko okićene jelke, snega, iravasa, pa do prasića što simbolizuje bogatu trpezu. Tekst je bio kratak i jasan, a često se koristi i danas: „Srećni novogodišnji i božićni praznici“. Da li ste se ikad zapitali ko je napravio prvu novogodišnju čestitku?

Iako su se još u antičkom Egiptu želje prenosile u svicima od papirusa, prva štampana čestitka nastala je u prvoj polovini 19. veka, tačnije 1843. godine u Londonu. Izradu najlepše novogodišnje hartije naručio je Henri Kol, direktor Muzeja „Viktorija i Albert“. Čestitku je naslikao Džon Kalton Horsli, a na njoj su bile prikazane tri generacije jedne porodice kako u radosti nazdravljaju primaocu čestitke, dok su sa strane socijalni motivi pomoći siromašnima. Tiraž čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo 12. Samoj kraljici Viktoriji se ideja jako svidela i naložila je da se napravi još sličnih ilustracija.

U svetu moderne tehnologije, Unicefove čestitke uspele su da se izbore za svoje mesto. U vreme novogodišnjih praznika na ulicama mogu se videti njihove čestitke, a one su nastale zahvaljujući sedmogodišnjoj Čehoslovakinji. Naima Jitka Samkova napravila je čestitku zahvalnosti, jer je Unicef obezbedio mleko i lekove za decu u njenom selu, koje je nastradalo razaranjima u Drugom svetskom ratu. S obzirom na to da nije imala papir, na staklu je naslikala decu kako se igraju, a njena učiteljica je to poslala kancelariji organizacije u Pragu, a oni su prosledili Njujorku. Prve čestitke štampane su 1949. godine, kako bi se prikupila sredstva za siromašnu decu širom sveta.

Dugu vladavinu Josipa Broza Tita obeležile su i novogodišnje čestitke koje je primao od ljudi širom sveta. Slali su mu ih najuticajniji ljudi, ali i sasvim obični građani, a svako ko bi poslao čestitku dobijao je zahvalnicu kao odgovor. Muzej istorije Jugoslavije sačuvao je zbirku ovih lepih želja od zaborava. U toj zbirci nalaze se čestitke poput onih iz Bele kuće, Fidela Kastra, Džimija Kartera, Nehrua, raznih carskih i kraljevskih porodica i slično.

Posebno mesto zauzimaju originalni rukopisi koje je Tito slao Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu, kada im je čestitao predstojeću 1945. godinu, sa željom da će to biti godina konačne pobede Ujedinjenih nacija nad fašističkim neprijateljem. U muzeju je takođe izložena čestitka koja je bila objavljena u dnevnim novinama i koja je predstavljala način da se zahvali svim svojim pošiljaocima: „Zamoljen od uredništva ‘Poročila’ da nešto kažem za njegove čitaoce, ja upućujem ovim putem njima i čitavom narodu Slovenije moje srdačne pozdrave i čestitke povodom Nove godine 1954. sa najboljim željama za svestrani procvat i sreću u narednoj godini.“

Darivati novogodišnju čestitku je najlepši osećaj, jer tako pokazujete da ste se potrudili da dragu osobu obradujete. Nađite malo slobodnog vremena, sedite i napravite svoju čestitku. Verujte, tu osobu ćete jako obradovati.