Ima jedna sunčana varoš na neosunčanom balknskom poluostrvu. Tamo se neki divni ljudi kupaju u moru ideja. Ovo maleno letovalište poznato je putnicima namernicima, tragaocima za dobrim sagovornicima, umetnicima, i onima koji umetnost ljube. Ima tamo i dokonih kafenisanja. To je već fina kultura ispijanja turske kafe, stojeći i sedeći na kaldrmisanim sokacima. Leblebije, bademi, bundevine semenke i bombone na merenje, dekorisane onim crveno-belim trakama karamelisanog sećera, samo su kićanka ovoj bajkovitoj priči, jer tako valjda treba da zvuči “istina” o egzotičnim ostrvima.
Ovo orijentalno balkansko ostrvce ima najtoplije more kreativnih junaka. Smešteno je u gradu Prizrenu. Za one koji žive i životare u Prizrenu, DokuFest je najveseliji blagdan. Kakav je dan kad nije blagdan, znaju oni koji na pitanje Kako ste? odgovaraju sa Gura se, polako, mora se. No, da se vratimo egzotici.
Putnik namernik koji jednom zaluta na DokuFest, svake godine uskomeša se u to doba, jer srce bi htelo da nastavi san. Evo ga avgust. U meni samo neki žamor, mirisi, letnja toplina, veselost. Htela bih da širom otvorenih očiju snevam na zamračenom balkonu, pored uha da čujem zveket projektora i da proživim nečiji ceo svet. Filmofil. Prokletstvo i radost.
Prizrenski kino je kao balkanski voz. Putovanje sve, sem fine lokomotive. Hiljadu života projuri kroz oči, misli i srce. Kao hodanje iz sna u san. I kad biste hteli nešto manje skromno, ne biste dobili. Takav je DokuFest.
Sve je malo nestvarno tamo. Na primer, ljudi koji lete. Stvar metafizike. Ne obećavam da ćete doista videti letače, ali leteće oni svojom lucidnom srećom pored vas, a onda i vi sa njima. Ovi ludcidni srećnici uglavnom spavaju po bioskopskim salama. Pauza traje između ispušene cigarete i galame filmofila pri ulasku u kino, ostalo je bioskopska tišina i svetost filma na platnu.
Ni Dokunoć nije ništa manje uzbudljiv san. Pored reke, preko mostića, mala pauza kraj šadrvana, pa u krug, u krug, da sretneš sve “likove iz filmova”. Reditelji, kamermani, kinooperateri, glumci, zalutali, pesnici, tekstopisci, novinari, lovci na talente, kritičari, raja…. Kultura kafenisanja i kultura neobaveznog ćaskanja norma su društvenog ponašanja tokom DokuFesta. U Prizrenu je smestena mise en scene balkanske verzije Coffee and Cigarettes.
No, ovom scenariju nema kraja… Bajka je stvarna i uskoro se desava u osnučanoj balkanskoj varošici. Evo, moja stopala tapkaju, cipelama kao da je izrasla pseća njuška, pa znaju kud treba. E sad, pošto sam potcrtavši egzotične reči i vas hipnostisala, morate poći sa mnom.
Piše: Venesa Mušović
