Stalno se susrećemo sa smrću, a tako malo o njoj znamo. Sigurno niste znali kako životne i ljudske priče ume da ispripoveda. U romanu „Kradljivica knjiga“ upravo je smrt pripovedač i prenosi nam priču o devojčici Lizel.
Kradljivica knjiga
Odrastanje za vreme Drugog svetskog rata i to u nacističkoj Nemačkoj podrazumeva brojne susrete sa smrću, od posmatranja nepoznatih ljudi kako ginu i umiru do smrti najbližih, pa čak i slučajna izbegavanja sopstvenog susreta sa njom. U nacističkoj Nemačkoj čak i knjige umiru i to tako što bivaju spaljene i ponižene.
To je atmosfera u kojoj odrasta Lizel, devojčica koja od knjiga na početku priče ima samo Grobarski priručnik i koja je snažno zavolela reči i knjige i posvećuje im svoje detinjstvo. Lizel odrasta bez roditelja i brata i bez mnogih stvari koje čine sreću, ali sa pregršt snova, najboljim drugom kose boje limuna koji boji lice imalinom želeći da postane crni trkač, Jevrejinom koji se krije u podrumu, dvoje ljudi koji umeju da vole kao pravi roditelji i knjigama koje imaju moć da od njenog sveta stvore lepše mesto.Lizel živi u ulici Himel (Nebo) okružena siromaštvom, pričama o ratu i nacizmu, ali i ljubavlju, rečima, zvucima harmonike. Uz nju ćete zavoleti i mnoge likove koji su bitni u njenom životu.
Dolazak u ulicu sa bajkovitim nazivom nije bio nimalo veseo i lep, ali Lizel je imala sreću da je tu dočeka pravi prijatelj, hrabar i odan, plavokosi dečak Rudi. On želi da postane Džesi Ovens, igra fudbal sa Lizel i dečacima, živi u velikoj porodici, prezire rat, obožava atletiku i sve bi dao za poljubac svoje drugarice.
Roza i Hans su sredovečni bračni par čija su deca odrasla i otišla od kuće, a oni usvajaju devetogodišnju devojčicu. Dok Hans zrači dobrodušnošću, iskrenošću i ljubavlju, Roza na prvi pogled deluje namćorasto ali iza tog namrštenog lica i gomile psovki koje izgovara krije se veliko srce.
U podrumu njihove kuće, u kome se oseća prisustvo straha, bolesti, suza, smeha, u kome se pravi Sneško Belić i gde se uče prva slova i prve lekcije o prijateljstvu, krije se mladi Jevrejin Maks, devojčicin dobar prijatelj. Pisac je Maksa i Lizel opisao rečima „Ona je bila kradljivica knjiga, a on je ukrao nebo“. Nebo je ponekad morao da krade, a ponekad mu je Lizel poklanjala i nebo, i sunce, i oblake i miris zime vetar pričajući mu kakav je dan van hladnog i mračnog podruma. Jedno drugom su mogli da poklone sve jer su poklanjali reči. Maks je pomogao kradljivici knjiga da shvati koliku moć imaju reči i da skupi hrabrost da ih sama zapisuje.
Priča o Lizel i njenom odrastanju je širom sveta probudila mnoga osećanja, a „Kradljivica knjiga“ je pokazala da reči poseduju moć i da su uvek magične. Čitajući ovaj neobično napisan roman, upoznajemo život iako je pripovedač smrt, osećamo ljubav iako je glavna junakinja siroče i posmatramo ljudsku dobrotu i prijateljstvo iako besni rat.
