Banja je lečilište koje je bogato vodom, blatom ili vazduhom lekovitih ili drugih svojstava koja olakšavaju tegobe, ubrzavaju lečenje ili na neki drugi način pomažu procesu ozdravljenja. Autori rubrike o Srbiji ispričaće vam priče o pet banja koje su po nečemu jedinstvene. Ovo je priča o petoj banji, banji koja je dobila ime po ribarima.
Priču o četvrtoj banji, Niškoj banji možete pročitati OVDE.
Pođimo putem šumovitih brežuljaka, dolinom Ribarske reke, a kada se pronađemo na padinama Jastrebca, znaćemo da smo stigli u Ribarsku banju.
Poreklo imena
Legenda kaže da je banja dobila ime po ribarima, koji su pecali pastramku svakodnevno i nosili je knezu Lazaru. A pre nego što dođemo do Lazarevog vremena, ja ću vas za trenutak vratiti na sam početak i ispričati vam istoriju nastanka ove banje.
Za lekovitost banje, znali su i stari Rimljani. Predpostavlja se da su termalni izvori banje korišćeni još u IV veku, kada se na ovim prostorima nalazilo rimsko utvrđenje. Prvo kupatilo banja je dobila u XV veku, a najzaslužnija za to bila je carica Milica. Ono što znamo iz istorijskih izvora, jeste i da su Turci koristili sve pogodnosti banje, ali da su takođe i porušili sve u banji, osim kupatila 1876. godine.
Zašta je lekovita Ribarska banja?
Lekovitost banje doživljava pravu ekspanziju u XIX veku. Naime, prva analiza vode izvršena je 1834. godine u Beču. Nakon posete knjaza Aleksandra Karađorđevića, banja postaje popularnija i među stanovništvom. Novija istorija banje počinje 1904. godine, kada kralj Petar I Karađorđević zvanično i otvara banju. Tih godina niču i neke od najlepših vila banje Srbija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Slavonija i Dalmacija.
Banja je do 1967. godine korišćena kao odmaralište i za rehabilitaciju plućnih bolesti, ali od tada prerasta u moderan Zavod za lečenje i rehabilitaciju obolelih od ortopedskih, koštanozglobnih i degenerativnih oboljenja „Ribarska Banja„.
Šumska prostranstva, koja je okružuju, nadmorska visina i položaj, omogućavaju čist i svež vazduh tokom cele goline, što boravaku njoj čini prijatnim. Dva bazena na otvorenom, pešačke staze, netaknuta priroda i brojni rastorani, sa autentičnom domaćom kuhinjom i lokalnim specijalitetima, bogata istorija, su samo neki od razloga zbog čega bi trebali da posetite ovu oazu mira I lepote kod nas.
Ribarska Banja ima šest izvora mineralne sumporovite i slabo alkalne silinične vode (38M20 C), jedan izvor hladne vode (16° C) – jedina akratopega na Balkanu, i jedan mlake sumporovite (28,1°C). Banjska voda preporučuje se lečenje, kupanje, ispiranje, ali i piće.
Smeštaj bolesnika i ostalih gostiju moguć je u objektima Specijalnog zavoda – stacionar i hotel, vilama-hotelima i u privatnim kućama.
Radović Ana
