Selo je naselje gde se najveći deo stanovnika bavi poljoprivredom . Seoski pejzaži pružaju odmor za dušu i raj za oči, nešto sasvim suprotno gradskom asfaltu i gužvi. Autori rubrike Kompas kaže Srbija ispričaće vam priče o pet selakoja su po nečemu jedinstvena. Ovo je prva priča o selu kosmonauta i spomeniku kralju popa, Lozoviku.
Lozovik na mapi Srbije
Na 75 kilometara od prestonice, prostire se atar nekada najvećeg sela u Srbiji. Ovo je priča o selu kosmonauta i vinove loze,o selu pokraj Smedereva grada.
Lozovik je selo u Srbiji, u opštini Velika Plana, u Podunavskom okrugu.
Godine 1732. selo je pripadalo smederevskom srezu i imalo crkvu i 28 domova. Crkva Svetih Petra i Pavla u Lozoviku građena je u periodu od 1890. do 1893/4. godine. Nalazi se nedaleko od centra sela u prostranoj porti zajedno sa crkvom brvnarom iz 1831. godine. O godini izgradnje crkve svedoči natpis na ploči od belog mermera:
„Opštine lozovičko-saraoračka podigoše ovaj hram za vlade srpskog kralja Aleksandra I i mitropolita Mihajla 1894. g.“
Crkva poseduje vredne primerke pokretnih ikona, kao i bogoslužbenih knjiga iz XVIII i XIX veka.
Prve kuće su bile kod stare škole i tu je osnova selu, odakle se širilo prema reci Moravi i Carigradskom drumu. Meštani veruju da je varošica dobila ime po lozi, koje je ovde bilo mnogo u doba naseljavanja.
Najstarija porodica je Terzić. Njihov predak, koji je po zanatu bio terzija, osnovao je ovo naselje. Legenda kaže da su njihovi preci učestvovali u Kosovskom boju, i da ih je knez Lazar prokleo te nisu mnogobrojna porodica i ako su najstariji.
Radomir Marković Profa
Magistar Radomir Marković Profa je predavao u lozovičkoj osnovnoj školi, ali se i u Sovjetskom Savezu za njega znalo. Sovjetska štampa je o njemu pisala kao o „jugoslovenskom Ciolkovskom“, po svom naučniku koji je iz ruske zabiti doprineo tamošnjoj nauci, vizionaru leta u kosmos i osnivaču moderne kosmonautike. Zahvaljujući posvećenosti nauci, pre svega astronautici, lozovički Profa je zadužio mnoge generacije. U njegovu čast, u mali Lozovik dolazili su sovjetski kosmonauti. Danas, ispred osnovne škole u selu stoji jugoslovenski ratni avion, poklon pionirstvu jednog profesora. Iako iz pomoravske zabiti, posvećen i zagledan u zvezde, dokazao je da se one i tako mogu doseći.
Kasačke igre na Petrovdan
Ne može da prođe Petrovdan , a da se u Lozoviku ne održi vašar. Toga dana se na mesnom hipodromu, koji je prekoputa crkve, održavaju kasačke trke. Gosti se podele. Oni koji vole pečenje, muziku i druge vašarske čarolije ostaju u crkvenoj porti i do mile volje. Drugi koji vole konje, trke i uzbuđenje obavezno pređu u krug hipodroma gde ih očekuju na uređenoj travnatoj stazi brzonogi i hitronogi lepotani skloni kasu. Posebnu pažnju posetilaca privlače takozvana “ brza“ partija i trka za “dame” u kojoj su vozači žene.
U selu postoje dramska, kulturno-umetnička i folklorna društva i sportske sekcije. Od formiranja K.U.D.-a ,,Napredak’’ 1910.god. pa sve do današnjih dana Lozovik okuplja veliki broj ljubitelja dramske, folklorne i muzičke kulture. Postoje i druga udruženja: FK „Udarnik“, RK „Udarnik“ Karate Klub Lozovik koji postiže izuzetne rezultate, konjički klub, lovačko udruženje.
Uselu je sniman domaći film “Spomenik Majklu Džeksonu” koji je na evropskim takmičenjima dobio mnogobrojne nagrade i reklamirao selo Lozovik.
Meštani su poznati po gostoprimljivosti, pa nije redak slučaj da gostima besplatno ili uz simboličnu cenu ponude prenoćište. Čekaju Vas.
malo je mučno kad neko govori o Ložoviku, a Radomira Markovića pomene onako, uzgred. ajedno s Majklom Džeksonom. Ipak, profesor Marković zaslužuje daleko veću pažnju. On je na primer čovek koje je posetio German Titov. Da stvari budu lepše, osim Titova, profesora Markovića je posetilo još pet sovjetskih kosmonauta. Da ne pominjemo neke druge, manje značajne ljude. Pa, čime je profesor Marković izazvao toliku pažnju i poštovanje sovjetske kosmonautike? Profesor Marković je bio profesor geografije u lozovičkoj školi, i veeeeeeeeeliki entuzijasta i zaljubljenik u kosmonautiku. Pre svega, sovjetsku. Nije bilo detalja sovjetskih svemirskih programa koje on nije znao (ne samo kao „knjiški podatak“, već onako, suštinski). Prema jdnoj anegdoti, kada je bio gost sovjetskih kosmonauta boravio u Moskvi, u postavki kosmonautike u Zvezdanom gradu je o svakom izloženom eksponatu bukvalno znao sve! Zahvaljujući ovom čoveku (i njemu sličnim, mada je teško naći nekog ko je ovakvog formata!) naša omladina se 60ih i 70ih godina interesovala za kosmonautiku, raketnu tehnologiju i slične stvari. Postojali su modelarski klubovi, takmičenja, smotre…Za razliku od danas. Danas imamo navijače, mlade koji sate provode pred najpre računarom a sad mobilnim telefonom, …gomilu besposličara, koji BUKVALNO ne znaju pertlu da zavežu! Da, pre nieki dan je devojci od 18-20 godina, u centru Beograda, majka zavezivala pertlu na ulici! Tužno. Ne, strašno!
Iz Lozovika je profesor dr MiodragJakovljević.Pokušavam da pronadjem još poreklom iz Lozovika a da su postali doktori nauka.Na nivou Podunavskog okruga ima ih zavidan broj što je za ponos svih nas koji smo ovde rodjemi.