Ovo je priča o ne tako velelepnoj tvrđavi o kojoj se u Topličkom kraju raspredaju brojne legende. Želimo da povučemo paralelu između istoriskih činjenica i narodnih legendi i da pokažemo da se one u mnogome razlikuju.
U Topličkom okrugu na ušću reka Kosanice i Toplice, u mestu Kastrat smešteno je brdo poznatije još i kao Marina kula. Na nepristupačnom terenu, zaraslom u gusto rastinje i dalje postoje ostaci srednjovekovne tvrđave iz XV veka za koju se pretpostavlja da je podigla Mara Branković.
.jpg)
Mara Branković (1401 – 1487) bila je ćerka despota Đurđa Brankovića, a po njegovom dolasku na presto Srbije vode se pregovori o njenom venčanju za turskog sultana Murata II. Mara 1435. godine odlazi u harem u kome ima trista žena. Posle smrti sultana vraća se u Srbiju 1456. godine i na upravu od turskog sultana Mehmeda II dobija na upravu Toplicu i Dubočicu. Arheološki ostaci i poznate istorijske činjenice govore o tome da ovaj lokalitet predstavlja značajan istorisjki spomenik iz epohe Brankovića mada nisu vršena detaljna istraživanja.
Na vrhu brda smešteni su ostaci Gornjeg grada nepravilne četvorougaone osnove. Najbolje je očuvan severni bedem dužine 20m. U neposrednoj blizini nalaze se ostaci crkve, čija se površina procenjuje na oko 40m², i ruševine nekoliko kula.
Ovaj lokalitet je pod zaštitom “Zavoda za zaštitu spomenika Niš” a predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.
Prema narodnim kazivanjima, za Marinu kulu vezuje se priča o Marku Kraljeviću i krčmarici Mari. Legenda kaže da se u srednjem veku u podnožiju brda nalazilo veliko naselje u čijem je centru bila krčma. Devojka po imenu Mara, bila je krčmarica a važila je za najlepšu u topličkom kraju. Marko je, kada bi prolazio kroz ovu oblast često tu svraćao pa se napokon i zaljubio.
Prepreka njihovoj ljubavi bila je daljina. Marko je 1371. godine dobio na upravu Makedoniju pa je bio odvojen od Mare. Put je bio dug ali pošto ljubav ne zna za granice, Marko je često posećivao krčmaricu I prema legendi joj sazidao novu, veliku krčmu i dvor na vrhu brda. Odani vojnici su pomagali Marku u izgradnji objekata i cevi od pečene gline pomoću kojih je dovedena voda od kule do krčme. U podnožiju brda, na temeljima rimske bazilike sazidana je zadužbina, koju narod danas zove Markova crkva.
Ljubav Mare i Marka dovela je do toga da je Marko zapostavio vladarske dužnosti pa je tako izgubio deo svoje teritorije. Prema legendi 28. juna 1389. godine Marko je otišao da nahrani Šarca ali kada je došao do sena video je da je skamenjeno. Shvatio je da je to loš znak i da je izgubio mnogo vremena boraveći kod Mare, da je trebalo odavno da krene u boj. Okupio je svoju vojsku i obećao Mari da će se vratiti. Na čelu vojske krenuo je na Kosovo ali je zakasnio kako stih narodne pesme kaže “Kasno Marko na Kosovo stiže.”
Selo nosi naziv Krčmare, brdo iznad njega Marina kula a izvor Marina voda. Stene koje se tu nalaze narod zove Marina okamenjena sena.
