Priča o lepom selu u Banatu – Banatski Karlovac

Selo je naselje gde se najveći deo stanovnika bavi poljoprivredom. Seoski pejzaži pružaju odmor za dušu i raj za oči, nešto sasvim suprotno gradskom asfaltu i gužvi.  Autori rubrike o Srbiji ispričaće vam priče o pet sela koja su po nečemu jedinstvena. Ovo je priča o prelepom selu u Banatu.

Predhodni tekst iz serije prica o selima, napisali smo o selu Kremna.

Banatski Karlovac

Jedno mesto u Banatu me je očaralo. U njemu sam provodila raspuste i doživela najlepše dane detinjstva,u njemu  je bila smeštena radnja svih mojih sastava. Dolazila sam vozom, kao što je davno došao i moj pradeda železničar sa službom iz Kraljeva. Sedela bih u vozu, i upijala očima predele u i želji da ih zapamtim. U dubini Vojvođanske ravnice čekalo me je moje  selo, moj Banatski Karlovac. Ovo je priča o njemu.

Banatski Karlovac se nalazi u Vojvodini u Južnom Banatu, pripada opštini Alibunar. Na sedam kilometara od Banatskog Karlovca  prostire se prirodni rezervat Deliblatska peščara. Najpoznatije izletište Deliblatske Peščare je  vikend naselje Devojački bunar koji pripada Banatskom Karlovcu. Banatski Karlovac sa Devojačkim bunarom ima 5820 stanovnika, a taj broj je godinama u opadanju.

Istorija

Banatski Karlovac je planski naseljen 1802. prvi stanovnici su bili Nemci, uskoro su počeli da se naseljava i slovensko stanovništvo. Tada se mesto  zvalo Karlsdorf po nadvojvodi Karlu, ministru rata i mornarice. Mesto je kroz istoriju menjalo naziv nekoliko puta: Karolyfalva , Temeskarolyfalva, Karlovo selo i Banatsko Rankovićevo.

Kroz godine se razvijalo pa je tako prvu apoteku  1869. otvorio Gustav Jaroš, a Lorenc Kalitović ciglanu. Od 1870 do 1893.uređena je poštanska služba, telegraf i telefon. Fabriku mesa i mesnih prerađevina je otvorio Filip Herc davne  1876. pod nazivom „Herc i sin“, ova fabrika postoji pod imenom „Banat“ i ako je daleko od onoga što je bila ranije.

Posle Drugog Svetskog rata Nemci su deportovani, a naseljeni su kolonisti iz Užičkog kraja.

Ukoliko biste pitali Karlovčane čije bi ime iz prošlosti izdvojili kao značajno, većina bi rekla da je to doktor Svetozar Mijatović. Doktor koji  je došao u Karlovac i uradio puno za ovo mesto. Bio je lekar socijalnog osiguranja i železničara sa svojom privatnom praksom. Bio je predsednik opštine Banatski Karlovac. Osnovao je porodilište gde je pod njegovim nadzorom radila babica, a takođe je radilo i savetovalište za žene. U ovom porodilištu se rodilo oko 3000 dece.

Šta obići?

U samom centru sela se nalazi park, idealan za šetnje, na jednoj parceli parka meštani grade seosku Crkvu svetih apostola Petra i Pavla, čiji radovi treba da se privedu kraju.

Katolička crkva, kao i stara nemačka škola su posebna atrakcija. Pored crkve se nalazi seoska škola ispred koje je trg. U centralnom delu trga se nalazi spomen-bista vojvodi Petru Bojoviću. Dve najlepše zgrade u mestu su svakako Mesna zajednica kao i železnička stanica, koje možete videti tokom šetnje.

Devojački bunar – Vekerle

Izletište Devojački bunar krasi crkvica brvnara sagrađena je od drveta u novijoj istoriji, obavezno je treba obići, kao i bunar koji se nalazi u blizini. Ima nekoliko legendi koje se vezuju za ime izletišta.

Prema prvoj legendi izletište je dobilo ime po devojkama  vodonošama koje su se skupljale oko bunara i nosile vodu umornim radnicima.

Po drugoj legendi oko bunara su živeli Srbi i Rumuni, u kućicama-zemunicama koje su bile česta meta turskih hordi. Jedne večeri srpska devojka Dostana je upoznala i zaljubila se u mladog Turčina, i pokušala da pobegne sa njim. Ogorčeni meštani su je ubili kraj bunara, pa se taj bunar po njoj  zove – Devojački bunar.

Još jedna legenda kruži krajem, vezana je za vodu iz bunara. Naime svaka devojka koja se umije na ovom bunaru i u tom trenutku zamisli voljenu osobu, udaće se baš za tu osobu. Koliko je tačno ne znamo, ali svakako možete probati.

Beli bager

U Karlovcu na putu prema Vršcu sa leve strane nalazi se nekoliko jezera. Nastala su iskopavanjem peska za potrebe ciglane. Najpoznatije je „Beli Bager“. Zanimljiva je priča kako je jezero dobilo ime. Radniku koji je radio na bageru na iskopinama dosadile su kritike šefa koji mu je stalno zamerao stanje u kome se njegov bager nalazi, zamerao mu je što je zarđao. Radnik je rešio da ofarba bager , kako se šef ne bi više žalio.

Nije uspeo da nadje tipičnu žutu boju za bagere, pa je mašinu ofarbao u belo. Šef je bio iznenađen izgledom, ali više nije mogao da pridikuje. Ovo mesto je postalo poznato po čudnom belom bageru. Podzemne vode u iskopanom basenu  pojavile su se  1990 godine,pa su beli bager i njegove šine morale biti uklonjene, ali je u narodu ostalo to mesto kao „Beli Bager“, kao i jezero koje je nastalo. Iz godine u godinu,ovo mesto je u procesu uređivanja. Ovde možete pecati, uživati u prirodi, druženju i takmičenju.

Sport i rekreacija

Banatski Karlovac je sportski opremljen, sadrži košarkaške, rukometne i terene za fudbal kako veliki tako i mali, teren za tenis, ali i sportsku halu. Na izlasku iz mesta prema Vršcu se nalazi otvoren bazen,  gde je i izvor sumpora,  pa voda ima i lekovitu ulogu.

Izletište Vekerle ima desetine kilometara staze  za penjanje, šetanje,sportske terene i bazen sa termalnom vodom, predstavlja oazu svakog ko želi da se na čistom vazduhu rekreira. Izletište  je čest izbor sportskih ekipa za dolazak na pripreme.

Ukoliko želite ovde možete doći i na kampovanje, uz logorsku vatru i zvuke gitare možete uživati sa prijateljima, što je česta slika sa prvomajskog uranka.

Manifestacije

Petrovdan je seoska slava Karlovca i tih dana se organizuju razne manifestacije. Tada možete posetiti tradicionalne manifestacije: „Škembićijadu“, takmičenju u pravljenju najboljih škembića, možete obići izložbu slika, pesničko veče, izložbu rukotvorina „Zlatne niti“, ili pak pratiti turnir u fudbalu. U tom periodu se uglavnom organizuje i neki muzički koncert, a tu je i koncert  folklornog ansambla iz ovog mesta. U lokalima se organizuju žurke koje su veoma posećene.

Šuma Devojačkog bunara je postala poznata kao Rok šuma, zbog festivala koji će se ove godine u avgustu održati četvrti put. Na „Rock wood“  festivalu su učestvovala najveća imena rok scene: „Riblja Čorba“, „Yu-grupa“, „Kerber“, „Ritam nereda“, „Luis bend“, „Van Gog“, “Partibrejkers“. Ova imena garantuju da će i ove godine biti odličan provod.

Zanimljiva je činjenica da je pre dvadesetak godina Karlovačka muzička grupa „Posejdon“ imala saradnju sa Borom Đorđevićem.

Gde odsesti?

Iako su nekada postojala dva hotela,u samom Banatskom Karlovcu ih nema. Ljudi su širokog srca i veoma su gostoljubivi pa postoji mogućnost da vam neko ponudi smeštaj . Izletište Devojački bunar ima 1200 vikend kuća, hotelske i wellness kapacitete.

Kako stići?

Kroz Banatski Karlovac prolazi međunarodni put Beograd-Vršac-Temišvar. Tagođe postoji I železnički pravac koji spaja Beograd, Vršac i Temišvar .Karlovac  je udaljen 65km od Beograda, 40km od Pančeva i 25km od Vršca. Autobuske linije su veoma česte, a polasci vozom su raspoređeni u četiri intervala u toku dana iz Beograda i Vršca.

Preporuka: Do izletišta Vekerle je najbolji način  da  stignete je koristeći  bicikl. Stiže se za sat vremena, a  utisak je mnogo lepši.