Priča o burnoj prošlosti i sadašnjosti Niške banje

Banja je lečilište koje je bogato vodom, blatom ili vazduhom lekovitih ili drugih svojstava koja olakšavaju tegobe, ubrzavaju lečenje ili na neki drugi način pomažu procesu ozdravljenja. Autori rubrike o Srbiji ispričaće vam priče o pet banja koje su po nečemu jedinstvene. Ovo je priča o četvrtoj banji, Niška banja čuva burnu prošlost i teži ka razvoju.

Priču o trećoj banji možete pročitati OVDE

Niška Banja je gradsko naselje i opština Nišavskog okruga. Smeštena na jugoistoku zemlje, na 248 metara nadmorske visine i 10 kilometara je udaljena od centra Niša. Spada u drugu grupu najrazvijenijih banja Srbije, zajedno sa Koviljačom, Mataruškom i Bukovičkom banjom.

Istorija Niške Banje

Tragovi naseljavanja Niške banje potiču iz praistorije, i iz bronzanog i gvozdenog doba. Prvi put kao banja pomenuta je 362. godine o čemu svedoče sačuvani spisi. Tada su njeni prostori bili pod Rimljanima, koji su otkrivši termalne izvore odlučili da podignu veliko kupatilo sa dva bazena od šarolikog mermera. Za vreme cara Konstantina Velikog, banja je bila jedna od glavnih carskih odmarališta i kupališta zbog blizine njegovom letnjikovcu – Medijani, i blagodeti mineralnih voda. Tada kreće intenzivniji razvoj Niške banje, Medijane i Naissus-a (grada Niša).

U kasnom srednjem veku zbog pustošenja koja su pratila brojna osvajanja i ratovi, na prostoru banje su podignute stražare. Njihova svrha bila je zaštita carigradskog druma, odnosno današnjeg puta Beograd – Sofija – Istanbul. Pohod sultana Sulejmana Veličanstvenog na Beograd krenuo je iz Niške banje.

U XVIII veku počinje uređenje kompleksa po uzoru na mondenske banje Evrope. Neki od poznatih ljudi toga doba Aleksandar I Obrenović i Aleksandar Karađorđević, imali su vile i rado gostili prijatelje u savremeno opremljenom okruženju. Tako je vila „Jela“  pripadala dvorskom advokatu Jovanu Todoroviću, u njoj je boravio kralj Aleksandar, pa je poznata kao „Kraljeva vila“. Kasnije je donacijom države rekonstruirana i stavljena na raspolaganje gostima iz celog sveta.

Nakon svetskih ratova, Niška banja počinje novu fazu izgradnje. Podižu se novi i rekonstruišu stari hoteli i vile, kao što su hotel „Ozren“, „Srbija“ i „Partizan“ , a u okviru instituta „Niška banja“ otvaraju se i stacionari: Zelengora, Radon i Terme. Danas beleže solidnu turističku posećenost.

Lekovita voda

Voda u banji pripada grupi zemnoalkalnih homeotermi, odnosno vode srednje temperature, od 34˚C do 38˚C. Blago je mineralizovana sa visokom koncentracijom gasa radona, zbog čega spada u radioaktivne banje, zajedno sa Sokobanjom.

Postoji pet izvora vode koji se koristi za piće i kupanje a najznačajniji i najtopliji su Glavno vrelo i Suva banja. Pored hladnih i toplih lekovitih izvora, u terapiji se koristi lekovito blato ili peloid. Leče se bolesti lokomotornog aparata, kardiovaskularne bolesti, lečenje krvog pritiska, slaba cirkulacija, bolovi u kičmi i kostima, postraumatska stanja i  bolesti respiratornih organa.

Wellness i spa centar “SENSE” je novitet banjske ponude, koji svakodnevno pruža kozmetičke usluge i tretmane, kao i različite masaže svojim gostima.

Šta posetiti u Niškoj banji?

Osnovna delatnost Niške banje jeste zdravstveni, ali su zastupljeni sportsko-rekreativni, kongresni, kulturni i  manifestacioni turizam. U sklopu Instituta postoje sportski tereni za tenis, košarku, mali i veliki fudbal i rukomet, streljana i hipodrom.

Glavni objekti u Niškoj banji jesu biblioteka, kulturni centar, umetnička galerija i letnja pozornica, gde se svake godine tradicionalno održava manifestacija „Kulturno leto u Niškoj banji“.

„Dani vina i meraka“ i „Pihtijada“ su tradicionalne gastronomske manifestacije, dok je „Planinska trka Sokolov put“  kroz divlje predele Suve planine, preko Koritnika do Trema, interesantna planinarima i avanturistima.

Blizina Sićevačke klisure, Suve planine i grada Niša čine Nišku banju pogodnom za dalji razvoj. U želji da joj se povrati stari sjaj otvoreni su centri za lečenje, bazeni i organizuju se manifestacije koje bi privukle turiste. Kakva je budućnost nekadašnje kraljevske banje ostaje nam da vidimo.