Prejedanje ( binge eating ) je problem koji je već dugo poznat, ali koji je tek nedavno dobio dijagnozu i širu medijsku pažnju. Razumevanje njene suštine je međutim još uvek na početku.
Bindž iting znači konzumiranje velike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu, bez osećaja kontrole i bez kompenzacije.
Kompulzivno jedenje
Definiciju za bindž iting dao je psihijatar Albert Stunkard 1959. godine. On kaže da pacijenti koji imaju ovaj poremećaj konzumiraju jako puno hrane i to jako brzo. Epizoda traje oko dva sata, bez osećanja kontrole i običnu jedu sve dok im to ne postane fizički neprijatno. Kao psihički simptomi javljaju se odvratnost, depresivnost i griža savesti.
Bolesnici obično drže problem u tajnosti. Da bi dijagnoza bila postavljena potrebno je da se napad prejedanja javlja minimum dva puta nedeljno, minimum pola godine. Bindž iting jenajrasprostranjeniji poremećaj ishrane, javlja se kod 2% muškaraca i 3,5% žena.
Bolesnici koji pate od ove bolesti su obično gojazni, ali to nije uslov. 80% pacijenata pate i od drugih poremećaja od kojih su najčešće depresija, poremećaj ličnosti, bipolarni poremećaj i anksioznost.
Prejedanje uzroci
Uzroci ove bolesti mogu biti depresija, dečija gojaznost, traume u detinjstvu, kritike na račun izgleda i nisko samopouzdanje.
Korelacija između bindž itinga i stroge dijete je takođe klinički dokazana. Bindž iting na prvi pogled može da deluje kao nedostatak psiholoških kontrolnih mehanizama, ali ako bolje sagledamo problem, vidimo da intenzivno gladovanje može ozbiljno da poremeti ravnotežu ishrane.
Prejedanje posledice
Kao posledica toga može da se javi pojava da telo uz osećanje jakog apetita traži jelo i nastane začarani krug između prejedanja i gladovanja. Istraživanja su pokazala da bindž iting može da ima i genetski uzrok, na šta navodi podatak da 20% gojaznih osoba sa bindž itingom ima rodbinu sa istim problemom.
Telesne posledice ove bolesti mogu da se jave u vidu rizičnih faktora kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak i drugi kardiovaskularni problemi. Kod bindž itinga, ljudi mogu oboleti i od nepravilne ishrane, što znači da najčešće jedu životne namirnice koje sadrže puno masti, šećera i soli, ali nedovoljno vitamina i minerala. Niži životni standard i društvene teškoće se često javljaju kao posledice bolesti.
Lek za prejedanje
Lečenje je uspešno sa psihoterapijom. Kognitivna bihejvioralna, interpersonalna i dialektivna-bihejvioralna terapija daju najbolje rezultate. Ljudi sa poremećajima ishrane mogu tražiti pomoć lekara, psihologa ili pshihoterapeuta, a poželjne su i redovne konzultacije sa nutricionistom.
Na Zapadu se uspešno koristi i program Dvanaest tačaka anonimnih proždrljivaca (Overeaters Anonymous) poreklom od društva Anonimnih alkoholičara. Ako pacijent ima i druge mentalne tegobe, važno je voditi računa i lečiti i te druge probleme. Ponekad se u lečenju koriste i psihijatrijski lekovi kao što su antidepresivi, antiepileptici i lekovi protiv gojaznosti koji smanjuju apetit.
Članke o poremećajima ishrane možete naći na sajtu Portal Mladi u rubrici zdravlje:
- Istine i zablude o poremećajima ishrane
- Anoreksija kao psihički poremećaj
- Bigoreksija – bolest modernog muškarca
- Bulimija: ,,Pročišćavanje” do bolesti
 znači konzumiranje velike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu, bez osećaja kontrole. Kompulzivno jedenje){kind=link}