Praznik crvenih jaja među hrišćanima u celom svetu varira u svojim ritualnim praksama, ali zajednička tačka jeste prisustvo dekorativnih jaja. Kulturna razmena znanja i proces ponavljanja čini simbiozu do novih formi umetnosti. Upravo kreativnost i interpretacija tokom skupnog rituala farbanja jaja čini da na Uskrs gledam kao na praznik koji živim održava jednu likovnu umetnost. Gledanjem kroz prizmu umetnosti i stvaralaštva, religijski praznici nadilaze banalni simbolički sistem, te se pretvaraju u divnu naraciju osnovne čovekove potrebe za kreiranjem uvek i svuda.
Kroz priču koja sledi upoznaću vas sa tehnikom farbanja i značenjem motiva na uskršnjim jajima iz Rumunije (Bukovina).
Voštana tehnika
Veruje se da najstarija tehnika farbanja jaja u Rumuniji podrazumeva čistu upotrebu voska. Motivi na jajima iscrtavaju se uporednim utapanjem jaja u vosak. Današnja upotreba uljanih boja smatra se komercijalnim kičom, koji je proizišao zbog „slave“ rumunskih uskršnjih jaja među turistima.
Tradicionalne alatke za bojenje izrađuju se od iglica drveta jele ( 15–20 cm dugačke iglice). Za farbanje su potrebene dve ovakve alatke. Prva iglica je pričvršćena uz štap koji ima prolaz za boju i služi za iscrtavanje tankih linija. Druga primitivna kitica završava se pamučnim zavijutkom koji boji šire površine između tankih linija.
Jaje se najčešće „kupa“ u tri voštane vode različitih boja: žuta, crvena, crna. Nakon poslednjeg utapanja u crni vosak, jaje se čisti od suvišaka finom tkaninom.
Najčešći dekorativni motivi : „Lutajuća staza“, “Drvo života” i Križ
Najrašireniji motiv na uskršnjim jajima u Rumunije jeste stray path ili lutajuća staza. Lutajući staza je kompleksan motiv sadržan od nekoliko simbola: spirala, meandar i lavirint.
Spirala – smatra se pozitivnom šarom, optimističnim simbolom. Aludira na beskraj, siguran put do nekog kraja i novog početka. Spirala je simbil cikličnosti života. Označava ponavljanje životnih faza i potcrtava najbitnije – procesa rađanja.
Meandar – negativno konotiran znak metaforično je nazvan ustalasana voda. Simbolizuje prisustvo neodlučnosti, nesigurnosti pri izborima na ovozemaljskom svetu.
Lavirint – klasična priča o svima dobro poznatom mitu (Arijadnin konopac). Lavirint je simbol i dobrog i lošeg. Reč je o misteriji koja se može saznati samo upuštanjem u avanturu. Nakon pronalaska izlaza iz lavirinta, veruje se da čovek saznaje nešto novo o samom sebi i o svetu. Lavirint simbolizira čovekov neprekidni proces saznavanja vraćanjem na put kojim je već prošao.
Ne tako redak simbol na uskršnjim jajima jeste Drvo života. Drvo života je takođe sImbol cikličnog rađanja i smrti. Triptih simbola: podzemlje, korenje, zemlja ili površina, jasno aludira na vezu između ovozemaljskog i onozemaljskog sveta. Krošnje drveća simbolizuju težnju da se dosegnu rajska uživanja.
Križ je fundamentalni simbol hrišćanstva. Predstavlja strast, smrt i uskrsnuće. Isto tako, križ simbolizuje sunce i balans opozitnog. Na uskršnjim jajima farbanim u Rumuniji oslikavaju se različite vrste krstova: grčki, keltski, maltaški križ, križ sa postoljem, svastika, germanski itd.
Komoditizacija simbola – „religijski biznis“
Kratki dokumentarni film The Egg Painter ilustruje proces bojenja jaja nepoznate ženske osobe u Rumuniji. Njen identitet nije neophodan podatak, jer sama priča stoji kao fakat za mnoge rumunske porodice. Film svedoči o generacijskom nasleđu običaja, i njegovom značaju u sadašnjem ekonomskom kontekstu. Jedna rumunska porodica farbanjem uskršnjih jaja u mogućnosti je da poveća svoj finansijski dohodak. Tako praksa bojenja uskršnjih jaja postaje možda primarno finansijski motivisana, zatim duhovno, lično i najzad religijski. Nekada su jaja farbale isključivo žene tokom sredine Velikog posta (Black Week). Danas se jaja u Rumuniji farbaju gotovo tokom cele godine. Od religijskog običaja napravljen je biznis u koji su uključeni svi članovi porodice. Uskršnja jaja se sada retko poklanjaju ili razmenjuju kao simbol napretka, plodnosti, fertiliteta i sl., već se prodaju kao vrhunska umetnička dela.
