Poziv za pozorište danas ćemo najčešće dobiti SMS-om ili komunikacijom putem popularnih društvenih mreža. Koliko ste puta dobili poruku koja glasi: „Večeras se u Narodnom pozorištu igra nova pretstava, hoćeš li da pogledamo?“ Vaš prijatelj je malo zaboravio pravila pisanja, i upotrebu suglasničkih grupa ds i dš. Zato, zavirimo u fonetiku srpskog jezika i podsetimo se važnih stvari!
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u okviru jedne reči jedan pored drugog nađu dva suglasnika koja se razlikuju po zvučnosti. Setite se one tabele sa zvučnim i bezvučnim suglasnicima:
Zvučni suglasnici: B G D Đ Ž Z DŽ
Bezvučni suglasnici: P K T Ć Š S Č F H C
Prvi suglasnik se jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom tako što se zamenjuje svojim zvučnim, odnosno bezvučnim parnjakom.
Onaj dečak je nizak. Ali ako bismo pridev nizak u istoj rečenici upotrebili u ženskom rodu, onda rečenica glasi ovako: Ova devojčica je niska.
Svi znamo da se gosti na svadbi zovu svatovi. Ali nećemo reći svatba, već čemo izvršiti glasovnu promenu jednačenje suglasnika po zvučnosti i zbog toga ta reč u srpskom jeziku glasi svadba.
I sledeći primeri takođe ilustruju navedenu glasovnu promenu:
Baš mi se jede burek. Hoćeš li otići do one čuvene buregdžinice da mi kupiš jedno parče?
Bezvučni suglasnici C, F, H koji štrče u ovoj tabeli nemaju svog zvučnog parnjaka, tako da nema promene kad se oni nađu ispred zvučnog suglasnika.
Međutim, kao što znate, u našem jeziku uvek ima neka odstupanja!
U govoru se uvek odvija jednačenje suglasnika po zvučnosti, ali u pisanju imamo nešto drugačije slučajeve, jer neke reči ne pišemo isto kao što ih izgovaramo.
Primeri poput sledećih: odseliti, odsustvo, podsticaj, podsmejavati, predstava, predsednik, podsetnik, predsoblje, podstanar, brodski, odšrafiti, odšetati, podšišati, odštampati, odškrinuti, predškolski… ilustruju nam odstupanje od glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Pravilo glasi: kada se zvučni suglasnik d nađe ispred bezvučnih suglasnika s i š, nema jednačenja po zvučnosti.
Kao što smo već rekli u govoru će se uvek vršiti jednačenje po zvučnosti. Ali, pošto sa pisanjem stvari stoje malo drugačije, pogledajmo primere u kojima ćemo najčešće primetiti greške u pisanju!
Ako izgovorimo rečenicu: Pogledali smo najnoviju pretstavu, istu rečenicu moramo napisati pravilno: Pogledali smo najnoviju predstavu.
Greške ćemo uočiti i u sledećeoj rečenici: Moj najbolji drug se otselio u Španiju, ja sam zbog toga otsutan, i često ga sanjam, verovatno potsvesno. Podvučene reči treba napisati: odselio, odsutan i podsvesno, jer u navedenim primerima nema glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Dakle, kada u tekstu vidite ts i tš – znajte da tu nešto nije u redu!
Moramo se savkodnevno zalagati za negovanje srpskog jezika, moramo bogatiti maternji jeziku, pa u tom slučaju i poruka napisana mobilnim telefonom mora biti pravilno napisana!
