Da li i koliko sledimo svoje snove iz detinjstva? Koliko nas, je bilo u stanju da želje koje smo gajili kao deca pretoči u stvarnost? Koliko smo, zapravo, još kao mali mogli da prepoznamo čime bismo voleli da se bavimo u budućnosti?
Jedan od načina da još kao mladi otkrijemo svoje želje i put koji bismo voleli da sledimo, jeste mogućnost koja se pruža novim generacijama, a poznata je kao realni susreti sa svetom rada koji se organizuju u okviru projekta Profesionalna orijentacija u Srbiji. Realni susreti pružaju mogućnost mladima da se upoznaju sa različitim profesijama, radnim okruženjem, da upoznaju zanimljive mogućnosti školovanja i zanimanja u praksi, te i da, na taj način, provere izbor željenog zanimanja, odnosno školovanja.
Nadovezujući se na početak, Aleksandra Babić, studentkinja novinarstva i dobitnica nagrade „Zoran Mamula“, za 2014. godinu, istakla je tokom prvog realnog susreta održanog Kruševcu u Biblioteci za mlade, u okviru programa „Moja karijera online i offline“, kako je novinarstvo profesija o kojoj je ona maštala još u detinjstvu.
Polaznici/e pomenute radionice, među kojima ima i onih koji novinarstvo vide kao buduću profesiju, imali su pregršt pitanja za Aleksandru, od onih o obrazovanju, preko onih o karijernom putu, do novinarske etike.
“Mediji su moj poziv. To sam shvatila još u sedmom osnovne, kada sam počela da se bavim time. Uživam u televiziji, radiju, ali ne toliko koliko u dopisništvu i novinarstvu. Novinarstvo je veliki izazov, stalno ste u potrazi i žurbi sa nečim novim, svežim i nikada nije dosadan posao. Za sad ga posmatram kao hobi, a za kasnije ćemo videti.”, istakla je Nađa Milošević, polaznica radionice i učenica trećeg razreda Gimnazije.
Kao neko ko ima praktičnog iskustvo na televiziji i radiju B92, Aleksandra Babić uspela je da polaznicima radionice, posebno onima koji i sami vide sebe u ovoj profesiji, približi način rada, mogućnosti za zaposlenje, da istakne onu lepšu stranu posla, ali i da ukaže na poteškoće na koje mogu naići ako se odluče za ovo zanimanje.
“Kada sam čula da će radionicu posetiti studentkinja novinarstva, oduševljenje je bilo teško sakriti. Odmah sam u glavi pripremila gomilu pitanja, od profesije, rada na fakultetu, do kontakta sa komšijskom Vojnom akademijom. Ona je jedna divna devojka, koja je na sasvim opušten način, približila novinarstvo kao profesiju i sve prednosti i mane koje nosi. Rešila je sve nedoumice i pitanja vrlo lako, i stvarno sam joj zahvalna. “, nastavlja Nađa i na pitanje kakvi su njeni utisci o ovoj profesiji nakon susreta sa studentkinjom novinarstva , dodaje:
“Kako nam je Aleksandra približila novinarstvo kao profesiju, tako je i stvorila neku malo drugačiju, realniju sliku, iz ugla jednog studenta. Moje mišljenje se nije promenilo, i dalje poštujem novinare i profesiju, i nadam se da će sedma svetska sila, kako ih popularno nazivaju, uticati na malo drugačiji način pre svega na omladinu, ali i ostale, i da će pomeriti standarde svoje profesije i pokušati da vrate one prave vrednosti i pravo, istraživačko novinarstvo.”
Na radionici su se mogla čuti i razmišljanja polaznika i predstavnice zanimanja o današnjim medijima, televizijskim stanicama i njihovom programu, nakon čega su usledila pitanja o tome koliko smo daleko spremni da idemo i da li bismo radili nešto što se kosi sa našim principima ili nije u skladu sa našim interesovanjima. Da li bismo radili i zastupali stavove u koje ne verujemo, zarad posla, zarade?
Polaznici radionice zapitali su se da li dobar novinar mora imati fakultet uopšte, a potom i fakultet koji je usko vezan za novinarstvo ili se izbor može odnositi i na oblasti koje su donekle slične, a istaknut je i značaj neformalnog obrazovanja
U skladu sa aktuelnim temama i večitim pitanjem – da li postoji sloboda medija, dotičući se radija, kao omiljenog medijskog sredstva, Aleksandra Babić istakla je i mišljenje u kome radio izdvaja kao jedini medij koji je danas najmanje podložan tabloidizaciji. Uostalom, ostavlja prostora novinarima, da u znatno većoj meri, u odnosu na druge medije, iskažu svoj stav i samim tim dožive slobodu novinarstva, u pravom smislu te reči.
Još jedno od pitanja o kome se raspravljalo i ranije, a i danas ostaje aktuelno, je uticaj medija na kreiranje društva sa jedne i uticaj politike na medije, sa druge strane, pa se u okviru prvog realnog susreta raspravljalo i ovoj temi. Kako je Tven nekada govorio: “Štampa može da pretvori loše principe u dobre, i dobre u loše; može da uništi svako načelo i kasnije da ga ponovo stvori; može da spusti anđele na nivo čoveka i uzdigne ljude do anđela.” (Zbirka “Sloboda štampe”, Mark Tven, objavljena posthumno).
Ako se i vi pronalazite u ovoj priči o izboru zanimanja i ako je novinarstvo avantura u koju biste da se upustite, informišite se o svim mogućnostima, postojećim fakultetima koji vam mogu pomoći na tom putu. I na kraju, kako je Aleksandra Babić, mlada novinarka poručila, ne zaboravite, praksa je najvažnija.
Autorka: Ivana Grujić
