Eksperiment poslušnosti nad autoritetom jedan je od najznačajnijih i najkontroverznijih eksperimenata sprovedenih u okviru društvenih nauka. Tada mladi naučnik Stenli Milgram, asistent na Harvardu, 1961. godine sproveo je eksperiment kojim je potvrdio hipotezu da su ljudi poslušniji pod pritiskom autoriteta. Kasnije je ovaj zaključak povezao sa Holokaustom.
Stenli Milgram rođen je 1933. godine u Njujorku. Oba njegova roditelja bili su jevrejski migranti iz Istočne Evrope. Jevrejstvo kao tema jako ga je interesovalo u akademskom i privatnom životu. Jedan od njkontroverznijih eksperimenata u društvenim naukama Milgram je povezao sa zločinom učinjenim nad Jevrejima.
Koncept eksperimenta
U eksperimentu su učestvovali participanti u ulozi učitelja, dok je učenik uvek bila ista osoba, glumac. Učitelj i učenik bili su smešteni u različitim prostorijama. Učitelj je dobio zadatak da postavlja ciklus pitanja, i učenik bi morao na svako da odgovori tačno. Za svaki pogrešan odgovor participant je dužan da učenika kazni elektrošokom. Za svaki sledeći netačan odgovor jačina struje se povećavala (od 15 do 450 volti). Učenik nije zaista dobijao elektrošokove, ali je volonterima eksperimenta radi ubedljivijeg efekta na početku dat najslabiji elektrošok, kako bi se stvorila ilizija o tome šta će se dešavati učeniku. Ovo se može tumačiti kao strategija ka razvoju potencijalne empatije prema učeniku koji će kasnije patiti.
Zadatak glumca – učenika bio je da namerno pravi greške kako bi bio češće kažnjavan. Posle nekog vremena počeo bi da jauče, glumeći bol koji mu nanosi elektrošok. Uprkos tome što bi učenik zahtevao da se proces prekine, jer se ne oseća dobro, pod pritiskom autoriteta, učitelj bi nastavljao sa ispitivanjem i kažnjavanjem. Ovakav postupak učitelja, odnosno osoba koje su učestvovale u eksperimentu, pokazao je zabrinjavajuće rezultate koji definitivno potvrđuju ljudsku slabost pod autoritetom. Jedno “please continue” bilo je dovoljno da ubedi većinu participanata da nastave sa elektrošokovima, uprkos molbama učenika da eksperiment bude prekinut.
Ceo proces je snimljen i montažom organizovan u izuzetno zanimljiv film. Kontroverzi ovog naučnog eksperimenta, pored upotrebe elektrošoka, potpomaže i činjenica da volonteri nisu bili informisani o tome da su snimani. Ceo film možete pogledati na linku ispod.
https://www.youtube.com/watch?v=mnBY0FCqJU0
Autoritet, moć, strah, kazna i nasilje
Etički principi generalno su olabavljeni pod autoritetom naučnika, političara, predsednika, policajca i sl. Dolazi do moralne samocenzure, ili drugačije, akter kao da žmuri nad sopstvenim delima, jer postoji strah od kazne koja bi nad njim mogla biti izvršena, ili pak postoji ubeđenost da je autoritet nesumnjivo u pravu. Autoritet je osoba koja poseduje neku vrstu moći (ekonomski ili kulturni kapital, na primer). Moć podrazumeva raspoloživost sredstvima. To može biti i legitimisani status, kao u slučaju naučnika, za kojeg se smatra da vlada određenim diskursom. Hijerhijarizovana struktura odnosa moći omogućava nametanje neželjenih radnji onima koji su na lestvici niže pozicionirani. Ako bi odbili naredbu autoriteta, postoji racionalan strah od kazne. Čovek na prvom mestu brine o sebi i svojoj egzistenciji, zbog toga pristaje da naudi drugom, da bi spasio sebe. Milgram je, vođen ovim idejama potvrđenim eksperimentom, doneo zaključak o prisilnom izvršenju genocida nad Jevrejima od strane brojnih Nemaca zaposlenim u gasnim komorama. Svakako, Holokaust se ne sme posmatrati nezavisno od ideologije, ili slepe ubeđenosti u savršenstvo arijevske rase koja se ne sme uprljati postojanjem drugorzrednih naroda. Destruktivna idelogija u kombinaciji sa totalitarnim autoritetom doveo je do najstrašnijeg genocida u istoriji čovečanstva. Slična nasilja aktivno se dešavaju i danas. Od Holokausta i nije prošlo tako mnogo, ali izgleda da nekim ljudima ne treba mnogo da zaborave, a da nevolja bude gora, pod različitim okolnostima, pristaju da ponove isto.
Autorka: Venesa Mušović
