Tražim te. Da ti kažem poslednje zbogom,
da ti poslednji put utisnem poljubac na usnama,
da ti se poslednji put zakačim oko vrata,
da ti poslednji put prstima pređem preko bodljikave brade,
da ti poslednji put očima kažem „Čuvaj se“. Došlo je vreme da se selim iz ovog grada, a dosadilo mi je tražiti te u letu ptica, dahu zimske noći, zaleđenoj jutarnjoj barici, hladnom sumraku.
Pojavi se.
Ispod svetiljke u gradu ove noći, pojavi se na vrhu najviše zgrade, na pristaništu, iako mi nemamo pristanište, iznenadi me, na nekom neverovatnom mestu, za koje nisam ni znala da se mogu pojaviti ljudi koje volimo. Da bih na miru, poslednje noći u ovoj godini mogla kroz maglu koja se spušta poslednji put obuhvatiti rukama tvoje lice, pijano od mraza i vetra.
Viktorija Marković
Izvor: Blacksheep.rs
