Srpski svakodnevni ili kolokvijalni jezik obiluje frazama koje svi bar jednom dnevnom upotrebimo, neretko ne znajući šta tačno znače, a ni kako su postale. Naime, sve fraze, izreke i poslovice potiču, uglavnom, od nekog događaja. Tako ustaljene godinama se provlače u svakodnevnom razgovoru, a evo kako su neke od njih i nastele. 
Pijan kao majka. – Postoje dve verzije: Prva da je planeta Zemlja naša majka, majka svih i svega što postoji na ovom svetu. Zemlja upija svu vodu (kiše, padavine, itd.), pa otuda i izreka za osobu koja je pijana ili kojia može da popije dosta alkohola; takođe se okreće oko sebe i oko Sunca, a pritom je i blago nakrivljena. Druga verzija je vezana za nekadašnju tradiciju po kojoj su porođajni trudovi budućih majki ublažavani alkoholom.
Ući u vrzino kolo.– Bukvalno značenje jeste biti u bezizlaznoj situaciji. Legenda kaže da vrz (vrsta gustog šiblja) pletu vile, pa kada se neko zaplete u njega teško se izvuče. Moguće je i da je u pitanju vilino kolo iz kojeg se niko ne može izbaviti, po legendi.
Prvi mačići se u vodu bacaju. – Prvi pokušaj je često neuspešan zbog neiskustva i sl., tako je možda i nastala ova poslovica. Neki smatraju da ova izreka vodi poreklo iz perioda Otomanskog carstva. Naime, kada smo bili pod turskom vlašću teritorija se delila na veće administrativne jedinice pašaluke, i manje sandzake.
Svakim sandzakom je upravljao beg ili aga. Age su imale neograničenu vlast nad porobljenim stanovništvom, te je tako bio običaj da, kada se mladenci venčaju, nevesta prvu bračnu noć mora da provede sa agom. Stoga se uglavnom nije moglo utvrditi ko je otac prvog deteta. Prva deca su (po priči starijih osoba) bivala odbačena, neretko ubijana i to bacanjem u vodu.
Lupaš kao Maksim po diviziji. – Maksim je realan lik. Ali dve su verzije nastanka ove fraze. Izreka potiče iz Prvog svetskog rata, u kom je postojao izvestan artiljerac Maksim, koji je obimno ali ne baš efikasno “tukao” po neprijateljskim divizijama. Poznato je da ljudi često kažu za onog koji priča koješta ili kakve gluposti da „lupa“.
Kada neko priča gluposti ili neefikasno obavlja posao obično mu „prišijemo“ ovu izreku. Druga verzija: Pronalazac prvog mitraljeza zvao se Hiram Maksim. Po njemu je prvi model dobio ime „Maxim“, a srpska vojska ga je imala u svom naoruzanju tokom Prvog svetskog rata kada je ova izreka i nastala.
Kad na vrbi rodi grožđe. – Prosto i jednostavno, nemoguće.
Upala mu sekira u med. – Kada nekog zadesi kakva sreca obično kžemo da mu je upala sekira u med. Nekadašnji pčelari nisu znali za košnice i pitomu pčelu, nego su lutali po sumama u potrazi za rojevima divljih pcela i njihovim staništima punim meda. To nije bio lak posao, jer su pčele mesta za sebe i med pronalazile u skrovitim supljinama pri vrhovima drveca.
Skupljači meda morali su tako dosta da se namuče penjući se po stablima i udarajući sekirom ne bi li pronašli šupljinu pod korom. Kada bi lovac na med naišao na skrovište, njegova sekira bi lako probila koru drveta i odmah utonula u med što se smatralo velikom srećom, te je tako i nastala ova uzrecica.
U studioznom radu „Antroponimski elementi u srpskohrvatskim frazeološkim i gnomskim obrtima“, objavljenom u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXVII–XXVIII, 835–843. Egon Fekete je ove i slične fraze svrstao u kategoriju frazema u kojima antroponimi „nemaju nikakvu istorijsku i anegdotsku podlogu, nemaju dakle, naslon na bilo kakav konkretni denotat, već u frazemi egzistiraju isključivo iz silabičko-metričkih razloga“ (Fekete, 842). Sledeći tu ideju Fekete zaključuje: „Jasno je, dakle, da je antroponim /u ovoj kategoriji frazema/proizvoljna kategorija, bez semantičke konotacije, lako zamenjiv apelativom ili pak izostavljiv“.
Bez istorijske podloge ili ne, fraze u našem jeziku zasigurno zauzimaju značajno mesto obzirom na njihovu široku rasprostranjenost i upoterebu.
