Politika bodovanja na fakultetima u Srbiji

Politika bodovanja na fakultetima u Republici Srbiji treba da zanima sve mlade ljude koji su uspešno završili srednju školu i upisali neki od fakulteta, ali i trenutne studente. Politika bodovanja u našoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama određena je Bolonjskom deklaracijom i Zakonom o visokom obrazovanju.

Bolonjska deklaracija potpisana je 1999. godine od strane nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje. Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je 45 zemalja Evrope, među kojima je i naša zemlja. Potpisivanjem ovog dokumenta otpočeta je jedinstvena tranzicija kada je obrazovanje u pitanju. Naime, ovakav način obrazovanja imao je za cilj objedinjavanje evropskog Sistema obrazovanja kao i određenu autonomiju kada je u pitanju jezik, kultura i  tradicija pojedinih zemalja.

Kako se bodovi izračunavaju i šta znači ESPB?

Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) je, po bolonjskoj deklaraciji, jedinstven sistem vrednovanja uloženog rada studenta u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa. Bodovi su vrsta zajedničke „valute” u evropskom sistemu visokog obrazovanja, a princip je baziran na sledećoj formuli: 60 bodova predstavlja meru opterećenja prosečnog studenta u akademskoj godini, a procenjeno je da u jedan bod valja uložiti 25–30 sati rada studenta.

Osnovne karakteristike ESPB sistema:

• student u proseku radi 40 sati nedeljno
• ukupno opterećenje studenata sastoji se od pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog- master rada i dr.
• uvedena je konvenkcija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestu
• jedan bod odgovara 25-30 sati rada sudenta
• bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa
• studentu se bodovi za pojednini ispit dodeljuju tek nakon što je taj ispit položio
• bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju.

Broj predmeta po godini varira u odnosu na studijski program. Broj bodova za jedan predmet zavisi od obaveza koje student treba da ispuni da bi položio isti. Predmeti koji nose manji broj bodova nisu manje bitni, samo znači da je potrebno uložiti manje vremena kako bi se taj predmet položio.

U našoj zemlji postoje dve vrste studija: Akademske studije koje su više teoretske i izvode se na Univerzitetu. Kod akademskih studija imamo tri ciklusa:

• Osnovne akademske studije imaju između 180 i 240 ESPB bodova, odnosno traju 3 ili 4 akademske godine;
• Diplomske akademske studije traju zajedno sa prethodno završenim akademskim studijama, traju 5 godina i imaju zbir od 300 ESPB bodova;
• Doktorske akademske studije traju najmanje tri godine i imaju najmanje 180 ESPB poena. Takođe, postoje i strukovne studije one su vezane za rešavanje praktičnih problema, a izvode se u nekadašnjim višim školama.

Kada je u pitanju finansiranje studija, u Republici Srbiji fakulteti nude dve opcije – finansiranje iz budžeta i samofinansiranje. Od skora je pokrenuta inicijativa i da studenti sa privatnih fakulteta u Srbiji dobiju mogućnost finansiranja iz budžeta.
Studentima u Srbiji je po Zakonu o visokom obrazovanju  omogućeno da se školuju o trošku budžeta ukoliko ostvare najmanje 48 ESPB poena od mogućih 60. To omogućava studentima da se bore za budžetska mesta čak iako prenesu jedan ili dva predmeta, ali 48 poena ne znači da će svako automatski dobiti besplatno školovanje. Fakulteti imaju sopstvene kriterijume za rangiranje koji se određuju statutom Univerziteta i fakulteta, gleda se broj ESPB bodova, proosek, godina studija, ocene na ispitima ili rok u kojem je student izašao na ispit.

Za studente koji se sami finansiraju, a žele da upišu narednu akademsku godinu, donja granica je sakupljenih bodova je 37 ESPB. Takođe, postoji mogućnost da samofinansirajući student ukoliko prikupi najmanje 60 bodova tokom jedne školske godine, narednu godinu studira o teretu budžeta.

Politika bodovanja

Politika bodovanja propisana Stautom fakulteta na Matematičkom fakultetu je sledeća : Ukoliko student ostvari najmanje 60 ESPB narednu godinu upisuje na teret budžeta, dok je 37 ESPB donja granica za upisivanje naredne godine, ukoliko student ima manje od 37 ESPB mora opet odslušati istu godinu.

Kada je u pitanju Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, student za upis naredne godine mora da stekne minimum 37 ESPB, dok za status budžetskog studenta mora da osvoji minimum 48 ESPB uz dodatno rangiranje prema studijskim grupama. Rangiranje se vrši samo ukoliko postoji više studenata sa osvojenih 48 ESPB nego što ima slobodnih budžetskih mesta. Prosečna ocena se uzima u obzir prilikom rangiranja.

Na Filozofskom fakultetuu Beogradu studenti sa ostvarenih 48 bodova upisuju narednu godinu na teretu budžeta, dok samofinansirajući studenti (donja granica je opet 37 ESPB) školarinu plaćaju u zavisnosti od prijavljenih ispita.

Kada je u pitanju politika bodovanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, uslovi za upis na narednu godinu akademskih studija su određeni ispiti bez kojih studenti ne mogu da konkurišu za budžet.

Ekonomski fakultet u Kragujevcu ima sličnu politiku bodovanja kao i većina fakulteta – 37 upis na narednu godinu sa statusom samofinansirajućeg studenta, dok student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 60 ESPB  ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta (za studijski program Ekonomija: 100, za studijski program Poslovna ekonomija i menadžment: 150 mesta za studije na teret budžeta). Ukoliko je broj studenata koji su ostvarili 60 ESPB veći od broja mesta, Studentska služba je u obavezi da napravi rang listu, a kriterijum za rangiranje je visina prosečne ocene.

Kada je u pitanju Fakultet sporta i fizičkog obrazovanjaUniverziteta u Beogradu student se za finansiranje iz budžeta takođe rangiraju ukoliko ostvare 48 ESPB u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.

Na Elektrotehničkom fakultetuu Beogradu politika bodovanja je ista kao na većini fakulteta, 48 ESPB uz rangiranje po potrebi (rangiranje se vrši na osnovu osvojenih bodova i proseka studenata upisanih iste godine). Statut i ovog fakulteta je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. a vise informacija o pravilima studiranja možete pročitati ovde.

Fakultet Organizacionih nauka u Beogradu poštuje identično pravilo koje možete pročitati na njihovom sajtu kao i Tehnološko-metalurški fakultet sa svojim Statutom ali i Učiteljski fakultet u Beogradu.

Na Fakultetu političkih nauka nema donje granice za upis naredne godine, dovoljno je da daju jedan ispit kako bi sledeću godinu upisali kao samofinansirajući studenti, ali studentima je dozvoljeno da u jednoj godini upišu najviše 72 poena, tako da se za svaki preneti ispit, studenti odriču jednog ispita iz naredne godine. Kako bi studenti bili na listi za rangiranje na budžetu, moraju ostvariti najmanje 48 ESPB boda, a konačna rang lista za budžet se sastavlja tako što sto se saberu ESPB bodovi i prosek ocena.

Tehnološko-metalurški fakultet kao uslov za upis naredne godine studija propisuje najmanje 48 ESPB bodova za budžetski status u okviru odobrenih budžetskih kvota, ostvarenih u prethodnoj godini studija. Dok je za samofinansiranje potrebno ostvariti 37 ESPB boda.

Na Fakultetu bezbednosti student koji se finansira iz budžeta i koji je po položenim ispitima stekao 60 ESPB bodova, ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta, ukoliko student ostvari manje bodova, može nastaviti studije u statusu studenta koji sam finansira studije. Ukoliko student nije ostvario minimalnih 37 ESPB bodova ponovo upisuje istu godinu studijskog programa.

Na Farmaceutskom fakultetu status budžetskog studente stiče se ostarivanjem 60 ESPB poena, ukoliko student ostvari manje poena on gubi mogućnost finansiranja iz budžeta i prelazi na samofinansiranje za koje je potrebno ostvariti najmanje 37 ESPB bodova.

Na Hemijskom fakultetu stvari su malo drugačije student može da upiše narednu godinu studija sa: dva nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najviše sedam nastavnih predmeta; tri nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima osam, devet ili deset nastavnih predmeta; četiri nepoložena ispita iz nastavnih predmeta prethodne godine studija u kojoj ima najmanje jedanaest nastavnih predmeta; Student koji se finansira iz budžeta može u toku studija da ponovi dve različite godine. Ako student u ponovljenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija može nastaviti studije u statusu studenta koji plaća školarinu.

Učiteljski fakultet studenti koji ostvare 48 i više bodova, bez obzira na status koji su imali u prethodnoj godini rangiraju se na Konačnoj rang listi za upis u status studenata koji se finansiraju iz budžeta. Broj kandidata koji će biti primljen u status budžetskog studenta uvećava se za 20% u odnosu na prethodnu godinu studiranja.

Kada su u pitanju budući studenti dokumenta koja su im potrebna za upis na neku od ovih visokoškolskih ustanova su:

• Original svedočanstva svih razreda srednje škole
• Original diplome o položenom završnom ili maturskom ispitu
• Izvod iz matične knjige rođenih
• Dva ŠV-20 obrasca
• Prazan indeks
• Dve fotografije formata 4,5 cm x 3,5 cm
• Dokaz o uplati školarine (za studente koji se upisuju kao samofinansirajući studenti)

Autorka: Tijana Krasić