Studenti Beogradske otvorene škole, pored obaveznih predavanja iz ekonomskih i političkih nauka, u prilici su da slušaju specijalna predavanja o brojnim temama iz najrazličitijih oblasti. Ta predavanja XXII generacija slušala je četvrtkom – i čini mi se da nikad nismo bili tiši i pažljivije slušali nego tog četvrtka dok nam je profesor Zoran Ćirjaković pričao o Africi.
U početku nije mi bilo jasno zašto nam priča baš o tome – pojam Afrike za mene se svodio na stereotipe poput bede, siromaštva, ogromnih prostranstava, plemena i njihovih rituala. Sve što sam o Africi mogla da čujem u medijima jesu beskrajni podaci o procentima siromaštva, poslednjim mestima na listama najmanje razvijenih zemalja… ali to su samo brojevi na papiru. Mogu da pretpostavim da je teško živeti sa manje od 2 dolara dnevno, ali ne mogu ni da zamislim kako je to zaista.
Hronična, apsolutna beda u kojoj ti ljudi žive nama je potpuno nepojmljiva. Voda je retkost i luksuz, prazne plastične flaše prodaju se na komad na pijacama, kod doktora se ide samo kada je pijačni dan… život u ekstremnom siromaštvu, nasilje, etnički sukobi i korumpirani političari izazivaju „ekonomske“ i „klimatske“ migracije. U žargonu međunarodnih organizacija ovo su eufemizmi za beg od bede i „još jedne loše žetve“, a sudbina mnogih je smrt od gladi i žeđi na dugačkom putu za sever.
Evropski kolonijalizam, obeležen masovnim zločinima, iscrtao je današnje podsaharske granice četrdesetak multietničkih država. Međutim, iza fasade modernih institucija i predstavničke demokratije kriju se stare plemensko-klanovske veze. Najbrži i često jedini put do boljeg života vodi preko saplemenika. I vlast i opozicija su etnički definisane kategorije, a izbori više liče na popis stanovništva i za mnoge bukvalno predstavljaju pitanje života i smrti. Promena režima u Africi znači da je konačno došao „njihov red da gladuju“, a „naš red da jedemo“… i krademo. Bogate rudne resurse, korumpiranu birokratiju i zapadnu razvojnu pomoć… Zaposlenje i redovna „državna“ plata glavne su nagrade za lojalne plemenske glasače, dok su i u civilnim organizacijama prisutni grabež, nepotizam i plemenske „politike identiteta“. Takođe, jedan od afričkih paradoksa je rast bez prosperiteta kao rezultat nepravične preraspodele stečenog bogatstva – šačica bogatih ima sve više novca na račun ogromnog broja siromašnih.
Ipak, i pored poražavajuće činjenice da se ovakvoj situaciji ne nazire kraj, profesor je završio svoje predavanje sa trunčicom nade. Iste nade koju smo videli i u očima ljudi koje je on zabeležio fotoaparatom tokom svojih putovanja. Afrika i njeni stanovnici poseduju nešto magično što im zadržava osmeh u najtežim mogućim uslovima.
Predavanje o Africi samo je jedno u nizu predavanja u Beogradskoj otvorenoj školi čije su teme značajne i široke. One obuhvataju kompleksne probleme za koje ne postoje očigledna i jednostavna rešenja. Kritičko razmišljanje i sposobnost za sagledavanje jednog problema iz više različitih uglova neke su od značajnih veština koje studenti na ovaj način razvijaju. I što je verovatno najvažnije – na ovaj način širimo sfere sopstvenih interesovanja i postajemo svesni uzroka i posledica problema sa kojima se svet danas suočava što nas čini korak bliže njihovom rešavanju.
Aleksandra Albijanić, studentkinja 22. generacije
Beogradske otvorene škole
i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Portal Mladi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom predstaviće tokom leta, kroz seriju tekstova studenata, program „Studije budućnosti“.
