Padeži – jedna od definicija je ta da su to različiti oblici jedne promenljive reči koji regulišu odnose u samoj rečenici. Za maternje govornike njihova pravilna upotreba je sasvim uobičajena pojava, ali ako biste progovorili sa bilo kojim strancem, shvatili biste koliko je naš padežni sistem kompleksan.
Takođe, ukoliko bismo nekog maternjeg govornika upitali nešto detaljnije u vezi s padežima, česta situacija je ta da dolazi do zabune u vezi sa pitanjima koja se postavljaju pri njihovom određivanju.
Padeži u srpskom jeziku
U standardnom srpskom jeziku postoji sedam padeža, a promena reči po padežima se naziva deklinacija. U određenim dijalektima uviđa se redukovana upotreba padeža, a to se najbolje primećuje u prizrensko-timočkom (npr. iz Niš).
Nominativ – prvi i osnovni padež (nomen na latinskom znači ime), dobija se na sledeća pitanja – ko? šta? (npr. čovek).
Genitiv–višeznačan je, a neka od značenja su rod i pripadnost, a pitanja su – koga? čega? (čiji?)* (npr. čoveka).
*Ovim „čiji” se ne dobija oblik identičan prisvojnom pridevu (Ivana, a ne Ivanov).
Dativ – naziv potiče od latinskog glagola dare, što znači „dati”, pa shodno tome i pitamo – kome? Ili čemu? (npr. čoveku).
Akuzativ – opet ćemo se osloniti na latinski: glagol accusare („optužiti”) je uticao na naziv četvrtog padeža, pitanja koja koristimo su – koga? šta? (npr. čoveka).
Vokativ – služi za dozivanje, a za njegovo određivanje nam je bitan uzvik hej! (npr. čoveče).
Instrumental – padež društva ili sredstva; pitanja – s kim(e)? *čim(e)? (npr. čovekom).
*Jedna od čestih grešaka je ta da se uz instrumental za sredstvo upotrebljava predlog sa, što nikako nije normativno. Dakle – ne piše se s olovkom, već olovkom, ne vozi se s autobusom, nego autobusom.
Lokativ – ime je dobio od latinske reči za mesto –locus, označava mesto, ali i predmet o kojem se govori. Ovaj padež dobijamo na pitanja – o kome? o čemu? gde? (npr. o čoveku).
Padeži nisu prisutni u svim jezicima
Padeži nisu svojstveni svim jezicima, te ako poželite da učite italijanski, nećete morati da mozgate o tome u kojem padežu treba upotrebiti određenu reč. U tom jeziku postoji samo osnovni oblik reči, predlozi regulišu sve rečenične odnose. Međutim, ukoliko ste ljubitelj nemačkog, moraćete da se podsetite ove gramatičke kategorije, s tim da nemački razlikuje četiri padeža.
Ukoliko mislite da je naš jezik rekorder po broju padeža, grdno se varate. Naime, finski jezik ima oko 14-15, mađarski oko 18, dok najimpozantniji broj padeža poseduje cezki jezik koji se govori na Kavkazu, 64 padeža su u pitanju (ovaj jezik je u umiranju, ali postoje jake tendencije da se očuva).
Nadamo se da vas je ovaj tekst malo podsetio i da ste nešto novo naučili. Ako ste se dosad vozili s autom, s autobusom ili s tramvajem, odsad to činite autom, autobusom ili tramvajem. Naravno, ne prestajte da pišete olovkom, hemijskom, nalivperom (nikako s olovkom, s hemijskom, s nalivperom).
da li mozete da mi objasnite koji je to Cezki jezik
Zašto se još uvek koriste imena svih padeža u LATINSKOM JEZIKU i kada će imena padeža biti izgovarani u SRBSKOM JEZIKU
U srbskom nikad, jer nije srpbski, nego srpski.
Takođe, ovi termini se koriste u nauci godinama, tako da bi uvođenje novih termina (ne znam samo kojih) bilo zaista loše rešenje.