Jeste li ikada uzeli kafu za poneti? Čuli nešto za ne verovati? Prolazili kroz trenutke i situacije koje su za poludeti? Sigurno da jeste. I možda je kafa bila odlična, vest neverovatno dobra ili loša, a situacija teška i bez izlaza na vidiku, ali rečenica definitvno nije bila ispravna. Naravno, dobili ste dobru kafu i šokirala vas je vest, poremetila teška situacija, pa nije ni bitno da li je konstrukcija rečenice tačna. To je jedan od načina na koji se nepravilnosti ukorenjuju u svakodnevnom govoru i jeziku. Za to je kriv i upliv stranih reči i konstrukcija, navika, nedovoljna motivisanost da nešto promenimo. Gde grešimo?
Naime, infinitiv je prost i neličan glagolski oblik uz koji u srpskom jeziku ne stoje predlozi, tačnije uz glagole ne idu predlozi. Predlozi su nepromenljiva vrsta reči i mogu se naći ispred imenskih reči (imenice, imeničke zamenice, prilozi, brojevi). Definišu odnose između određenih pojmova ili određuju značenje padežnih oblika (na stolu, ispod stola, za stolom, do stola, oko stola).
Dakle, konstrukcije poput navdenih: za poneti, za ne verovati, za poludeti i slično, mogli bismo na primer zameniti sledećim konstrukcijama: Mogu li da dobijem jednu kafu za usput? Molim Vas, pripremite mi jednu kafu da ponesem/za nošenje. Takođe bismo tu istu kafu mogli poneti za nekoga (druga, koleginicu, devojku). Šta se sve danas dešava u svetu, jednostavno da ne poveruješ. Šta kažeš? Pa to je da čovekpoludi!
Znači, u ovakvim i sličnim primerima, umesto nepravilne konstrukcije za + infinitiv, gramatički je svakako daleko prihvatljivije upotrebiti na primer glagolsku imenicu, lični glagolski predikat, rečenicu sa modalnim predikatom ili pronaći neku sasvim četvrtu opciju, a ipak na pravilan način iskazati ono što želimo reći.
Još neki primeri koji su se usidrili: Napravi mi nešto za pojesti. Služite li ovde nešto za pojesti? Nisam položio test koji smo imali u sredu. To je za zanemariti u odnosu na uspeh koji si do sada postigao. Ili ako neko stvarno nije učio, rekli bismo mu verovatno: To je bilo za očekivati!
Ne zahteva mnogo truda, a ispravno je: Napravi mi nešto da jedem. Služite li ovde nešto za jelo? To je zanemarljivo/treba zanemariti u odnosu na uspeh koji si do sada postigao. To je bilo očekivano/zaočekivanje. Šta si drugo mogao da očekuješ?
Ne prihvatajte olako baš sve što vam se servira. Ne nosite sa sobom ono što nije za poo…nošenje!
