Operosa ove godine predstavlja veliku internacionalnu produkciju jedne od najlepših opera, Mocartove “Cosi fan Tutte” u prelepom ambijentu letnje pozornice na Kanli Kuli u Herceg Novom.
“Cosi fan Tutte” Volfganga Amadeusa Mocarta pripada podžanru komičnih kratkih opera, nastalih u 18. veku u južnoj Italiji, koje su zbog svoje pristupačnosti i interesantnih komičnih zapleta iz realnog života, ubrzo postale omiljene i kod kompozitora i kod publike. Libreto za “Cosi fan Tutte” napisao je Lorenco da Ponte, a pretpostavlja se da je ovu operu naručio austrijski car Jozef II Antoniju Salijeriju, koji iz nepoznatih razloga nikada nije završio rad na njoj. Prvi put je izvedena u bečkom Burgteatru 1790. godine i od tada je nezamenjiv deo repertoara svih svetskih operskih kuća.
Opera “Cosi fan tutte, ossia La scuola degli amanti” kod nas prevedena kao “Tako čine sve ili škola za zaljubljene” prati radnju smeštenu u Napulju kada se dvojica prijatelja, Fernando i Guljelmo se sa iskusnim filozofom Don Alfonsom klade u vernost i ljubav svojih verenica Fjordiliđi i Dorabele. Prerušeni u zgodne oficire, oni će pokušati da svoje drage stave pred veliko iskušenje i provere njihovu odanost, ali i redefinišu pitanja romantične ljubavi i društvenih konvencija tog doba. Zbog toga, ova opera postaje vanvremenska priča o ljubavi, vernosti, ali i strasti i svako njeno novo izvođenje privlači publiku, koja će kao i bečka publika pre više od dva veka proživljavati ovaj komični zaplet i proći italijansku “školu za zaljubljene” zajedno sa izvođačima.
Režija “Cosi fan tutte” u Herceg Novom 22. avgusta poverena je Martin Lojd-Evansu, scenografija Simonu Korderu, a glavni dirigent će biti veliki Eraldo Salmieri. U glavnim ulogama ćemo čuti mlade zvezde Operose izabrane na uzbudljivim audicijama u Beogradu, Milu Mihovu, Natašu Rašić, Marka Živkovića, Oliveru Tičević, Pavla Žarkova i Ognjena Milivojšu. Na čelu produkcijskog tima Operose, koji ovu divnu operu predstavlja internacionalnoj publici je Ketrin Hataja, finski mecosopran i osnivač festivala i fondacije Operosa.
