– Koliko uložite u sebe, toliko se na svoje noge možete osloniti. Radite na sebi, nemojte dozvoliti da vas vetar oduva!
Sanja Gvojić (27) iz Sremske Kamenice, svojim talentom i vrednim radom, uspešno se istakla u svetu umetnosti, koja je njena pasija odmalena. Nije dopustila da njen talenat hvata duhovnu prašinu, već je na njemu radila, obrazovala se i stekla zvanje primenjenog umetnika. Radovi ove mlade umetnice predstavljani su na izložbama širom Srbije i više puta pohvaljeni. Pored slikarstva, Sanja se bavi i pisanjem poezije. Za nekoliko meseci bi trebalo da se porodi, a do tada, ona je sa zadovoljstvom sumirala svoja dosadašnja iskustva i neke od svojih radova predstavila čitalačkoj publici našeg sajta.
UMETNOST KAO SUDBINA
Sanja potiče iz prilično umetnički orijentisane porodice. Kaže da su u njenoj porodici svi naklonjeni nekoj vrsti umetnosti. Za razvitak umetničke slobode u njoj najzaslužniji je bio njen deka, istaknuti slikar naive Staniša Atanasijević, koji je bio član kulturno-umetničkog društva iz Jagodine:
– Stalno sam šarala po njegovim knjigama, enciklopedijama i stripovima i uživala sam u njegovim delima. Slikarstvo je oduvek moja priroda. Ono je biralo mene. Uvek sam u svom okruženju imala kreativne ljude i stvaraoce, bila to porodica, familija, komšiluk ili škola – počinje Sanja svoju priču za Portal Mladi.
Zbog stalnih porodičnih selidbi, osnovno obrazovanje je sticala u tri škole: u Beočinu, u Sremskim Karlovcima i u Jagodini. Za likovno je drugarima iz odeljenja često crtala radove, a za svečane priredbe u školama, kreativni deo je bio njen resor. Često je bila prisutna i na likovnim i muzičkim sekcijama, a osvajala je i nagrade kao vokalni solista. Sa 13 godina Sanja je bila član udruženja talentovanih slikara, a 2002. godine osvojila je specijalnu diploma za dostignuće na polju likovne umetnosti. Dakle, svestrani umetnik od malih nogu:
– Upisala sam srednju umetničku školu u Nišu 2002. godine, a 2004. godine prešla sam u novosadsku školu za dizajn “Bogdan Šuput” i nastavila obrazovanje na istom smeru za likovnog tehničara. Tu sam i maturirala 2006. godine. Posle srednje škole sam imala vremena da saberem dotadašnja iskustva i da odlučim u kom pravcu želim da se usmerim. Godine 2008. sam upisala Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, gde sam završila osnovne i master studije.
U usavršavanju slikarskih veština, najviše su joj pomogli nastavnici u osnovnoj i profesori u srednjoj školi i na fakultetu, kojima je neizmerno zahvalna:
– U srednjoj školi sam sticala osnove i disciplinu. Moja profesorka Slavica Ćurk zaslužna je za moju ljubav prema crtežu. U Nišu su nas profesori upoznali sa intenzivnim koloritom, a u Novom Sadu se u našem odeljenju gajilo mnogo slobode. Tu smo imali podršku nastavnika Dragana Vojvodića. Na filološkom fakultetu u Kragujevcu ceo tim profesora i asistenata nas je ohrabrivao da sledimo svoj izraz i hrabro predstavimo svoje svetove i ideje, a da one deluju ubedljivo i jasno. Profesor Bojan Otačević je najzaslužniji u mom slučaju, profesor Željko Đurović za duhovitost u igri sa anatomijom, i profesor Vladimir Ranković za podršku u svetu fantastike i realizma. Profesorka istorije umetnosti Sanja Pajić je neizostavno uticala na moju svest – kaže Sanja.
ŠTO KOMERCIJALNIJE, TO ISPLATIVIJE
Najviše voli da slika svoje uvide o životu i eksplozije boja. Inspiraciju vidi svuda. Ipak, nije želela da se ograničava i svrstava samo u jednu grupu likovnih umetnika:
– Ono što slikam može biti i nadrealizam i fantastika. Za sada sam zaljubljena u nebeska tela i kosmos. Volim da slikam ljudsko telo, pogotovo žensko. Ono rađa, podržava novi život. Ono je kao kosmos u kome se rađaju nove zvezde. Žena ima poseban dar. Ima fiziološku vezu sa prirodom. Ona donosi živote na ovaj svet. Pa i ja, kao pripadnica ženskog roda, prosto upoznajem tu prirodu u odnosu na sve što postoji – kaže ona.
Svoje radove je izlagala bezbroj puta, što samostalno, što sa kolegama, ali joj je posebno draga prva samostalna izložba u SKC-u na Novom Beogradu, 2012. godine. Da bi nastalo jedno kvalitetno umetničko delo, Sanja kaže da je potrebna doslednost, puno odricanja, rada i ljubavi.
Baviti se primenjenom umetnošću u Srbiji nije naročito isplativo, jer se ne vrednuje na isti način kao u inostranstvu, iskrena je Sanja:
– Generalno, nije isplativo, i to je svima jasno. Verujem da oni koji se bave malo komercijalnijim ukusima i potražnjom redovno plaćaju svoje račune. Umetnik je kod nas socijalna figura koja se doživljava jako neozbiljno i uzima se zdravo za gotovo, da on stvara dela u igri, i onda je svaka cena velika. U inostranstvu je svest ljudi o umetnosti neuporedivo veća. Njihova svakodnevica podrazumeva uživanje u sadržajima koji se tiču umetnosti i oni sa oduševljenjem crpe ono što umetnost pruža. Sedamdeset procenata mojih pratioca čine ljudi iz inostranstva i oni su odlično osveženje. Imala sam ponudu da izlažem u Portugalu, ona još uvek stoji, u pregovorima smo, jer želim i ja da učinim njima čast da izlažu u našoj zemlji. Za to treba samo stvoriti uslove – kaže Sanja.
PESNIK, PREDAVAČ…
Pored slikanja, Sanja se bavi i pisanjem poezije. Inspiraciju za pisanje Sanja pronalazi u svakodnevnom životu. U tinejdžerskim danima počela je da vodi dnevnik, gde se nalaze njene prve rime, što se kasnije izrodilo u knjigu “Život jedne mladosti”:
– Knjiga je objavljena 2010. godine, kada sam zvanično postala član USKOR-a, pesničkog udruženja u Beogradu. Pesme su lirske, romantičarske i prezasićene su emocijama. Inspirisali su me isključivo naši pesnici, Branko Radičević, Milan Rakić…Sada me inspirišu neafirmisani pesnici koje sam sretala i imala čast da čitam njihova dela. Mladi psiholog Jelena Spremo iz Jagodine je jedna od njih, i surdulički gradski pesnik Manta, surovi realista modernog doba.
Uzore nema, ali ima puno prijatelja sa istim sklonostima u čijim radovima uživa i nalazi inspiraciju. Podrška joj je pružena sa svih strana, što joj je posebno drago:
– Moj otac Milan je moja najveća podrška kroz sve dane mog života i verni pratilac. Tu je i moj suprug Srđan, samostalni skulptor i dizajner, i moji dugogodišnji prijatelji. Zahvaljujem se posebno i onima koji preko društvenih mreža prate moj rad, komentarišu i bodre me već godinama.
Planovi za budućnost su joj veliki. Uskoro će se ostvariti kao majka, a planira da obilazi gradove širom Srbije i da izlaže svoje radove, kao i da doktorira:
– Volim rad sa decom i mladima. Držala sam nastavu u osnovnoj školi i otkrila sam da uživam u tome i imala sam pozitivne rezultate tog rada. Umem da prenesem znanje koje sam stekla kroz sve ove godine obrazovanja i rada. Koliko uložite u sebe, toliko se na svoje noge možete i osloniti. Nemojte dozvoliti da vas vetar oduva, niti reke odnesu. Radite na sebi, čitajte, probajte sve u želji za znanjem, nemojte se ničega plašiti i ni pred čim ustuknuti. Uživajte u svojim iskustvima. Svakim iskustvom gradite život za sebe. I toga ostajte svesni – poručila je Sanja mladima na kraju našeg razgovora.
