Jedan sasvim običan dan, neko predavanje na Ekonomskom fakultetu. Portal objavljuje vest i ja, kao interesent za marketing, odlazim da čujem o čemu se radi. Zatečena sam bila gužvom ispred amfiteatra S3, a zatim i ljudima koji su bili unutra. Jedva sam pronašla mesto da sednem i predavanje o marketingu je počelo. To nije bilo klasično predavanje, već više kao konverzacija između predavača i publike. Mnogo engleskih reči, psovki i smeha. Petar Vasić je hodajući pozitivizam. Ima mnogo toga da kaže, ali očigledno dobro zna šta treba reći. Od ovog čoveka se mnogo toga može naučiti, a kako biti prepoznat kao ekspert u svom poslu i kako iskoristiti društvene mreže pročitajte u intervjuu za naš magazin.
Ko je Petar Vasić? Reci mi nešto ukratko o sebi.
Jesus *ucking Christ. Šta da kažem ovde? Petar Vasić je jedan tip koji je blejao u Beogradu, otišao iz svog grada kada je ovde počeo totalni haos. Preselio sam se u Sloveniju gde sam i završio fakultet na katedri za socijanle nauke, odsek komunikologija, smer marketing i komunikacije. Nakon toga sam napravio firmu, pa prodao polovinu te firme kako bih sa tom investicijom pokrenuo firmu u Berlinu gde sam i živeo neko vreme. Posle četrnaest godina života u inostranstvu i razvoda, vratio sam se u Beograd gde sam otvorio firmu za Social Media Marketing – Vasić Media d.o.o. .
Link instagrama: https://www.instagram.com/petarvasic/?hl=sr
Link facebooka: https://www.facebook.com/petar.vasic/
Link sajta: http://petarvasic.com/
Kako si ušao u „vode“ marketinga i šta te tu zadržalo?
U „vode“ marketinga sam ušao krajnje jednostavno. Svaka moja firma morala je da ima prodajni deo i kada sam shvatio da se marketing bavi nekim popunjavanjem potreba na tržištu, bilo mi je jasno da je taj prodajni motor sastavni deo marketinga. Tu sam pronašao strast, jer sam bio toliko broke (švorc) da sam morao da zaradim novac da bih uopšte preživeo. Kade se nađeš u takvoj situaciji, samog sebe ubediš da radiš ono što voliš, postaneš jako dobar u tome i jednostavno nemaš šta drugo da radiš. Jedan od najjefnijih komunikacijskih kanala je svakako internet, shvatio sam moć društvenih mreža i evo me sada ovde.
Da li su besplatna predavanja tvoja ideja? I zašto ih držiš?
Ne, predavanja nisu moja ideja. Na mojim društvenim kanalima postoje video klipovi sa mojim predavanjima koje može svako da pogleda. Ali smatram da su besplatna predavanja na fakultetima „mamac“ da me ljudi primete i da napravim konverziju, jer možda su nekom potrebne moje usluge. To je neka vrta prodajnog levka, a u isto vreme govorim o onome što znam. Mene to ispunjava, jer živeći van Srbije i gledajući Srbiju koliko je definitivno u problemu i koliko nama edukacije ovde fali, mislim da ovim što radim mogu malo da doprinesem boljitku.
Tvoja predavanja su jako interesantna i energična. Na koji način motivišeš sebe i da li si i privatno toliko pozitivna osoba?
Hvala, jesu energična. A na koji način motivišem sebe – pojima nemam. Probudim se ujutru i takav sam, tamo negde oko osam sati se izbedačim, polako oko deset sam u paklu i oko jedanaest sam već u krevetu da ne bih ubio nekoga. A da li sam pozitvan? – okreće se ka svojim ljudima u timu i pita: „Ljudi da li sam ja pozitivan?“. Smeh je neizostavna komunikacija između ovih ljudi koji čine tim Vasić media i kroz nakoliko opaski odgovor je glasio: Da, jesam pozitivna osoba! Ponekad sam nadrkan, ali jesam.
Pošto sam prisustvovala tvom predavanju koje se razlikuje od ostalih i po psovkama, zanima me čemu to? Skretanje pažnje, marketing?
Kada sam se vratio u Srbiju nisam mogao dobro da govorim srpski, pa su poštapalice bile sastavni deo mog govora. Skontao sam da je bolje da opsujem nego da zvučim kao mentalno retardirana osoba i tako je to počelo. A posle sam primetio kod sebe da što je više ljudi ispred mene ili što je veća publika, više psujem. Možda je to zbog neprijatnosti, treme ili da održim pažnju, pa je polako postalo zaštitni znak. Mene generalno nerviraju ljudi koji su robovi neke forme, više me zanima suština i gledam da se okružim takvim ljudima. Ne volim advokate, više mi prijaju kreativci i ljudi od akcije.
Kako dobiti više pratilaca na društvenim mrežama? Verujem da mnoge mlade ljude to zanima.
Mislim da je cela fora u tome „Zašto bi tebe neko pratio?“. Ljudi te prate ako imaš neki value (vrednost), kao na primer zašto ljudi prate dobre ribe na netu, zato što imaju value (vrednost), zato što dobro izgledaju. A sa druge strane moraš da daš neke savete, recimo kao i ja. Kada imaš šta pametno da kažeš ljudi te slušaju. Postoje sada tu neke bezvezne taktike kao na primer: praćenje pa otpraćivanje ljudi na instagramu, ali sve one deluju kratkoročno. Moraš da gradiš community (zajednicu) i da produbljuješ odnose. Mene prate ljudi koji su na ovaj ili onaj način čuli za mene i odlučili su da me prate. Nema tu neke velike filozofije.
Neformalno obrazovanje je, po tvom mišljenju, neophodno ili nepotrebno?
Zavisi čime se baviš. Ako želiš da se baviš preduzetništvom, mislim da je jako bitan taj osećaj za realnost. Dobro je imati neformalno obrazovanje, a sada da li je neophodno. Ne bih znao.
Pravi savet u pravo vreme može promeniti život. Šta bi nas savetovao?
Moj savet je „all in“ (sve u) u tome u čemu si dobar. Probaj da što pre skapiraš ko si i šta si, i guraj to. Gomila mojih prijatelja su generalisti, znaju o svemu svašta i vidim da ne prolaze dobro u životu. Svi znamo sve o svemu. Onda se okružiš takvim ljudima i „mlatite“ praznu slamu. Ali ako se fokusiraš da postaneš stvarno dobar u jednoj maloj tački i budeš specijalista, okupićeš stvarno profesionalce oko sebe i onda takav tim može da napravi velike stvari. Ovo je moje mišljenje, a vi morate doći do tih saznanja sami.
