Kažu da nema posla, ali ja sam video „drugu stranu medalje“ u METRO-u

Uroš Mitrović (25), diplomac Fakulteta organizacionih nauka više od godinu dana radi u kompaniji METRO. Nakon obavljene prakse u ovoj renomiranoj kompaniji, dobio je posao. Sa Urošem smo razgovarali o izazovima koji čekaju mlade nakon završetka fakulteta, kao i o njegovom putu ka poslu.

U Srbiji se tokom tranzicionog perioda usvojio stav da je za dobar CV dovoljno samo da se završi fakultet. Šta ti misliš o tome?

• Moje mišljenje je da je to česta zabluda kod studenata. Ja sam se vodio mišlju da u toku te četiri godine studiranja mora da se stekne i neka praksa, da se konstantno angažuje i da se vidi i „druga strana medalje“, da se stekne iskustvo u radu sa ljudima. Bio sam angažovan u raznim projektima pre završetka fakulteta i time sam stekao iskustvo koje mi je kasnije koristilo u radu.

Koje tvoje osobine ili veštine su ti omogućile da ostaviš konkurenciju za sobom i dobiješ posao u kompaniji METRO?

• Veštine ne, jer u samom procesu selekcije kandidata veštine ne mogu naročito doći do izražaja. Ali samouverenost, koja je neophodna za posao za koji sam ja konkurisao s obzirom da je dinamičan rad, rad sa ljudima, neophodno je imati samopouzdanje i biti direktan. Te veštine i osobine doprinose kasnije u tom prelasku sa prakse na posao. Tu je i spremnost i volja za učenjem. Treba biti spreman slušati druge, iskusnije i upijati to znanje.

Preko prakse do posla u trgovačkom lancu „METRO Cash & Carry“

Tehnologija svakodnevno napreduje, kako ti uspevaš da održiš korak sa takvim munjevitim napretkom?

• Najviše mi je pomogao fakultet. Na FON-u se koriste savremeni programi i načini rada. Tamo sam i naučio da maksimalno iskoristim Microsoft Excel koji mi danas veoma koristi i svakodnevno mi olakšava rad. Kao i svim mladima, tehnologija mi je deo svakodnevnice, ali i dalje učim.

Pre posla u kompaniji METRO, nisi imao neka druga radna iskustva?

• Radna iskustva ne, ali sam volontirao u raznim studentskim organizacijama, gde sam stekao neophodno iskustvo, navikao se na timski rad, dobio samopouzdanje da donosim odluke i stekao uvid u to kako će posao kasnije izgledati.

Šta bi preporučio hiljadama visokoobrazovanih, mladih ljudi koji odlaze iz Srbije?

• Govoriću iz mog iskustva, s obzirom da sam bio u inostranstvu. Tamo mi se svidelo, razmišljao sam i da ostanem. Tada sam se vodio mišlju da je tamo bolje jer „više cene mlade ljude“, ali ako se neko snađe u drugoj državi, gde je u početku jezik velika barijera , nema nikakvu pomoć sa strane, onda se može snaći i ovde. Tako da bih preporučio da koriste svaku šansu, da budu direktniji, da grabe prilike i da se dokazuju.